Štetno zračenje
Da li su mamografi štetni?
- Detalji
- Kategorija: Ostale teme
Američka nacionalna fondacija za borbu protiv raka dojke izdala je saopštenje da se u Americi svake godine registruje 200 000 novo obolelih od ove bolesti. 1960. godine jednoj od 20 žena je dijagnostikovan kaner, danas se dijagnostikuje jednoj od 7 žena.
Činjenice o ovoj vrsti kancera su:
Činjenice o ovoj vrsti kancera su:
- glavni je uzročnik smrti kod žena od 40 do 55 godina starosti,
- 15% obolelih žena je ispod 45 godina i kod njih je kancer poprilično agresivan i niži je procenat oporavka,
- oko 80% čvorića po dojkama su nekancerogene
- 70% žena same pronađu čvoriće za koje se ispostavi da su kancerogeni,
- 80% žena kod kojih je dijagnostikovan kancer dojki nemaju u istoriji bolesti svoje familije ovo oboljenje.
Toksičan efekat radijacije mamografa su konačno priznati kao uzročnici razvoja raka dojke. U poslednjih nekoliko studija došlo se do zaključka da mamograf može više da šteti ženama nego da čini dobro.
Nove studije britanskog medicinskog žurnala (BritishMedical Journal - Decembar 2011) potvrdile su da skeniranje (screening) može imati mnogo pogubnije efekte nego što može pomoći u ranom otkrivanju raka dojke, a naročito u mlađim godinama kada se krene na skeniranje. Velika šteta nastaje od sugerisanja da se vrši lumpektomija ili mastektomija, pa i ostale intervencije. Studija naglašava da se u ovom slučaju gubi na kvalitetu samog života na pozitivnim, ali pogrešnim rezultatima i nepotrebnim tretmanima.
Radijacija mamografa je mnogo štetnija nego X zraci.
Mamograf koristi velike doze jonizujućeg zračenja koje mogu biti uzroci mutacije i kasniju pojavu kancera dojke. Po podacima jedno skeniranje mamografom može biti jednako korišćenju 1000 puta rendgen aparata. Skeniranje mamografom može dovesti do suzbijanja tkiva dojke, što može uzrokovati bržem širenju kancera ako postoji.
Vodeći ekspert iz oblasti Dr. Samuel Epstein kaže da jedno skeniranje dojke, u premenopauzi kada su najosetljivije, mamografom povećava mogućnost dobijanja kancera dojke za 1%.
Čak se došlo do zaključka da mamografi imaju oko 6% lažnih uzbuna što može dovesti do nepotrebnih tretmana. Ove pogrešne procene mogu dovesti do nekoliko uzastopnih skeniranja što povećava dozu radijacije, pa i do iniciranja raznih tretmapa kao što je biopsija, hirurški zahvati, hemoterapija...
Zaključak da imate rak i ako to nije istina može da dovede do dodatnog stresa što opet može da rezultira bolešću, jer stres dovodi do narušavanja zdravlja.
U septembru 2010. godine „The New England Journalof Medicine“ je objavio svoju studiju o efikasnosti mamografa. Rezultati su daleko od onoga što bi zdravstveni zvaničnici želeli. Studija je pokazala da je stopa smrtnosti smanjena za samo 0,4 smrtnih slučajeva na 1000 žena. Ovo bi značilo da bi trebalo 10 godina skenirati 2500 žena da bi se izbegao jedan smrtni slučaj. Ovo je pokazalo da mamografija jednostavno ne poboljšava stopu preživljavanja.
Nove studije britanskog medicinskog žurnala (BritishMedical Journal - Decembar 2011) potvrdile su da skeniranje (screening) može imati mnogo pogubnije efekte nego što može pomoći u ranom otkrivanju raka dojke, a naročito u mlađim godinama kada se krene na skeniranje. Velika šteta nastaje od sugerisanja da se vrši lumpektomija ili mastektomija, pa i ostale intervencije. Studija naglašava da se u ovom slučaju gubi na kvalitetu samog života na pozitivnim, ali pogrešnim rezultatima i nepotrebnim tretmanima.
Radijacija mamografa je mnogo štetnija nego X zraci.
Mamograf koristi velike doze jonizujućeg zračenja koje mogu biti uzroci mutacije i kasniju pojavu kancera dojke. Po podacima jedno skeniranje mamografom može biti jednako korišćenju 1000 puta rendgen aparata. Skeniranje mamografom može dovesti do suzbijanja tkiva dojke, što može uzrokovati bržem širenju kancera ako postoji.
Vodeći ekspert iz oblasti Dr. Samuel Epstein kaže da jedno skeniranje dojke, u premenopauzi kada su najosetljivije, mamografom povećava mogućnost dobijanja kancera dojke za 1%.
Čak se došlo do zaključka da mamografi imaju oko 6% lažnih uzbuna što može dovesti do nepotrebnih tretmana. Ove pogrešne procene mogu dovesti do nekoliko uzastopnih skeniranja što povećava dozu radijacije, pa i do iniciranja raznih tretmapa kao što je biopsija, hirurški zahvati, hemoterapija...
Zaključak da imate rak i ako to nije istina može da dovede do dodatnog stresa što opet može da rezultira bolešću, jer stres dovodi do narušavanja zdravlja.
U septembru 2010. godine „The New England Journalof Medicine“ je objavio svoju studiju o efikasnosti mamografa. Rezultati su daleko od onoga što bi zdravstveni zvaničnici želeli. Studija je pokazala da je stopa smrtnosti smanjena za samo 0,4 smrtnih slučajeva na 1000 žena. Ovo bi značilo da bi trebalo 10 godina skenirati 2500 žena da bi se izbegao jedan smrtni slučaj. Ovo je pokazalo da mamografija jednostavno ne poboljšava stopu preživljavanja.
