Radiestezija - prvi deo

Koliko je star pojam radiestezije i kada je čovek prvi put počeo sa njom da sebavi, teško je reći. Prvi pisani tragovi dosežu do 2590. godine pre Hrista. Oni govore oprimeni rašljarstva u drevnoj Kini, gde su posebno školovani carski službenici ispitivaliterene za gradnju naselja, kako ne bi bila građena na mestima delovanja “zlih sila kojenose bolest i nesreću”.

Civilizacije Kelta, Etruraca, Egipćana, Persijanaca, Medejaca i Rimljana su koristilesposobnosti pojedinaca, da na određenim mestima pronađu vodu ili da odrede zdravamesta na kojima će se graditi hramovi i kuće.

U srednjem veku rašljarstvo je sve više počelo da se upotrebljavaza otkrivanje podzemnih ruda. Alat koji se koristio za tu namenu senazivao “viline rašlje”. Tek početkom XIX veka, ovom fenomenu jeposvećeno više pažnje i skinuta je mističnost, jer se dokazalo da Vilinerašlje nisu važne, već senzibilitet ličnosti koja njima barata.

Kolevka današnje radiestezije je Francuska, odakle počinje dase širi u ostale zemlje Evrope i Amerike. Sama radiestezija se deli na 2discipline: fizikalnu i mentalnu.Sl.4Sa tim ciljem u radioesteziji se koriste razne alatke i pribori,kao što su visak (Sl.3), L-antene (Sl.4), tenzor i elektronskiuređaji. Svaki radiestezista mora sam izabrati alat, koji mu najvišeodgovara, tj. sa kojim će najbolje i najtačnije izvršiti detekcijuprostora. Znači radi se o subjektivnoj metodi detekcije kod kojeje senzibilitet radiesteziste najbitniji faktor.

Najčešći alat je visak koji radiestezistadrži u jednoj, dok mu druga ruka služi kao antena.Radiestezista može mentalno ili glasno dapostavlja pitanja i uz određeno okretanje viska dadobije odgovore koji se svode na DA ili NE. Zbogsvega ovoga stranka vrlo teško može razumeti štase dešava.

U široj upotrebi i jednostavnije za manipulisanje su L-antene, koje se u prisustvuzračenja ukrštaju, a u neutralnom polju ostaju ravne.Kvalitetno lociranje štetnih zračenja je jedan od najbitnijih preduslova za postavljanjekvalitetne dijagnoze.

Detektujemo dve vrste zračenja: prirodna i veštačka.U deo veštačkih zračenja spadaju i tehnička kojadolaze iz raznih aparata i uređaja u domaćinstvu,kao i blizine trafostanica, dalekovoda,transformatora i raznih drugih predajnikai antena, čime su prepune urbane sredine.Današnja nauka direktno potvrđujeda štetna zračenja direktno utiču naosećanja i zdravlje čoveka.