Zračenja u prirodi: Uticaj kosmosa i Zemlje na biološki život
Celokupan opstanak na planeti neraskidivo je vezan za složenu mrežu prirodnih sila. Od praiskonskih vremena, živa bića su instinktivno osećala i reagovala na svetlosna, toplotna i elektromagnetna zračenja koja dolaze iz svemira, iz unutrašnjosti tla, kao i iz neposredne okoline.
Instinkt, evolucija i nevidljive sile
Čovek je od svojih samih početaka bio duboko svestan snažnih prirodnih uticaja. Njegova čula su prvo registrovala svetlost Sunca i Meseca, brzo učeći da ritam dan-noć direktno utiče na orijentaciju i opstanak. Zatim je naučio da razlikuje toplotu dnevnog nebeskog tela od hladne mesečine, osetivši na sopstvenoj koži da prekomerno izlaganje može izazvati i povrede. Iako naši preci nisu razumeli fiziku zračenja, naučili su kako da se prema njemu postave.
Pored ovih očiglednih pojava, rani hominidi i mnoge životinje instinktivno su izbegavali područja sa specifičnim, štetnim zračenjima. Razvojem civilizacije, ljudi su postepeno gubili ovu primitivnu, ali spasonosnu moć prirodnog opažanja. Životinjski svet, međutim, i dalje demonstrira ovu povezanost: ptice selice svake godine nepogrešivo prelaze hiljade kilometara, pčele uvek pronalaze put do košnice, a jegulje obavljaju fascinantne migracije od slatkih voda Evrope sve do dalekih zapadnih okeana kako bi se mrestile. Naučna javnost opravdano pretpostavlja da ove neverovatne navigacione sposobnosti počivaju upravo na percepciji raznih oblika elektromagnetnih radijacija.
Kosmička zračenja i solarna aktivnost
Današnja nauka utvrdila je da svako zračenje poseduje tačno određenu talasnu dužinu, odnosno specifičan broj oscilacija u sekundi (Hz). Čovek je neprestano izložen ovim oscilacijama koje diktiraju opšte psihofizičko stanje. Iz dubokog svemira Zemlju svakog sekunda bombarduju snažni kosmički zraci. Da planeta ne poseduje atmosferski omotač — koji se u zaštitnom smislu ponaša ekvivalentno olovnom zidu debelom 90 centimetara — život bi bio apsolutno nemoguć. Zračenje koje ipak probije ovu barijeru vrši blagu jonizaciju vazduha, a proučavanja astrofizičara potvrđuju da snažne mikrotalase ne emituje samo Sunce, već i udaljene planete i daleke galaksije.
Uticaj Sunčevih pega na Zemlju
Dugotrajna proučavanja prastarih stabala (poput džinovskih sekvoja) pokazala su da se debljina godišnjih godova savršeno poklapa sa periodima najintenzivnijih solarnih erupcija. Dalja statistička istraživanja potvrdila su da ciklus Sunčeve aktivnosti, koji se obnavlja približno svakih jedanaest godina, neobično korelira sa brojnim fenomenima na Zemlji:
- Izbijanjem velikih globalnih epidemija i pandemija.
- Porastom seizmičkih aktivnosti, odnosno učestalijim zemljotresima.
- Tehničkim smetnjama u radio-televizijskim i satelitskim komunikacijama.
- Društvenim turbulencijama i oscilacijama u psihologiji mase.
Geopatološka zračenja i efekti na organizam
Zemlja takođe predstavlja nepresušan izvor brojnih zračenja. Toplotna (infracrvena) radijacija tla nije samo puki rezultat vrele magme, već složenog procesa radioaktivnog raspadanja molekula. Zračenja iz kosmosa i Zemlje dovode do toga da svaka organska i neorganska materija vibrira u sopstvenom oscilatornom krugu. Visoka frekvencija ovih vibracija deluje direktno na ćelijsku strukturu, pokrećući polarizaciju i stimulišući endokrini sistem koji kroz lučenje hormona nastoji da očuva ravnotežu u organizmu.
Lekarska praksa i ozbiljne studije dokazale su da dugotrajno izlaganje pojačanom štetnom zračenju narušava rad žlezda i može podstaći patološke promene, uključujući kancerogena i reumatska oboljenja. Ovi problemi se posebno često javljaju na mestima gde se ispod objekata ukrštaju globalne energetske mreže (poznate kao Hartmanova, Karijeva i Rajnhard-Šnajderova mreža) ili tamo gde egzistiraju podzemni vodeni tokovi, geološki rasedi i skrivene šupljine.
Elektromagnetna polja i atmosferska jonizacija
Istraživanja sprovedena na bečkom univerzitetu tokom prošlog veka potvrdila su da određeni elektromagnetni talasi niske frekvencije (oko 10 Hz) izuzetno pozitivno utiču na ljudsko raspoloženje i kreativnost. Ova frekvencija nastaje kao posledica hiljada munja koje svake sekunde udaraju na planeti, pretvarajući prostor između Zemlje i jonosfere u rezonantnu komoru. Međutim, prilikom naglih atmosferskih promena i pada pritiska, ova blagotvorna frekvencija opada, zbog čega se mnoge osobe osećaju letargično.
Stanje u atmosferi uslovljava i jonizaciju vazduha. Dok prisustvo negativnih jona deluje isceljujuće i osvežavajuće (što objašnjava terapeutski učinak vazdušnih banja na većim nadmorskim visinama), višak pozitivnih jona stvara nervozu i narušava zdravstveni status.
Uticaj veštačkih izvora zračenja (Tehnopatija)
Moderni način života donosi i izlaganje naizmeničnim elektromagnetnim poljima koja generišu dalekovodi visoke voltaže i niskonaponska mreža u domaćinstvima. Električni uređaji u neposrednoj blizini, posebno oko zone spavanja (poput ekrana ili uređaja koji su čak i isključeni, ali su ostali u utičnici gde je zamenjena faza), mogu hronično ometati prirodnu ćelijsku polarizaciju čoveka, izazivajući glavobolje, hronični umor i pad imuniteta.
Na osnovu svih ovih saznanja, lako se može izvesti zaključak: kompletna biologija planete oblikovana je i zavisna od suptilnih frekvencija koje nas okružuju sa svih strana — od dubina kosmosa, preko atmosferskih kretanja, sve do tektonskih slojeva ispod naših nogu.
