Radiestezijska analiza sinusa
Kada govorimo o sinusima u kontekstu radiestezijskih pregleda, prvenstveno mislimo na paranazalne sinusne šupljine smeštene u kostima lobanje. Upalni procesi u ovim zonama izuzetno su česti i mogu izazvati ozbiljne tegobe usled pritiska zadebljane sluznice na okolne zidove.
Anatomska podela paranazalnih sinusa
Zajedničkim imenom nazivamo ih paranazalnim sinusima, a prema lokaciji razlikujemo četiri osnovne grupe:
- 1. Čeoni sinusi (Sinus frontalis)
- 2. Sinus sitaste kosti (Sinus ethmoidalis)
- 3. Vilični sinusi (Sinus maxillares)
- 4. Sfenoidalni sinus (Sinus sphenoidalis)
Iako u lobanjskim kostima postoje i drugi sinusi (poput gornjeg sagitalnog, tranverznog ili sigmoidnog sinusa), za potrebe radiestezijske analize primarni fokus je na gore navedene četiri grupe paranazalnih šupljina. Prema učestalosti oboljenja, najčešće obolevaju maksilarni, potom etimoidalni, zatim frontalni, dok su sfenoidalni sinusi smešteni iza nosne šupljine najređe zahvaćeni.
Patologija upalnih procesa
Unutrašnjost sinusa obložena je tankom sluznicom debljine ispod jednog milimetra. Tokom upalnih procesa, ova sluznica može višestruko da se zadeblja, ispuni cele sinusne šupljine i izazove jak bol usled pritiska na zidove. Često se javljaju i gnojne upale praćene eksudatom, koje u slučaju zanemarivanja mogu dovesti do težih zdravstvenih komplikacija.
Radiestezijska procena i preporuke
Pregled se obavlja putem usredsređene mentalne koncentracije na svaki pojedini sinus, čime se utvrđuje njegovo stanje (zdrav ili zahvaćen upalom), kao i priroda oboljenja – da li se radi o akutnom ili hroničnom stanju. Ukoliko je upala sinusa skopčana sa upalom nosne sluznice, najčešće je reč o akutnom procesu. Kod potvrđenih akutnih upala sinusa, klijentu se uvek savetuje neodložan pregled kod nadležnog lekara specijaliste (otorinolaringologa).
