Teleradiestezija: Zdravstveni pregled na daljinu i principi rezonance
Područje teleradiestezije omogućava sprovođenje zdravstvenih pregleda na daljinu, bez obzira na fizičku udaljenost između praktičara i osobe koja se analizira. Kroz razumevanje frekvencija, ličnih radijacija i rezonantnih krugova, ovaj metod prevazilazi klasične prostorne barijere.
Frekvencije, emisione stanice i rezonanca
Sva živa i neživa bića u prirodi neprekidno emituju zračenja koja predstavljaju titrajne talase sa sopstvenom frekvencijom, merenom u hercima (Hz). Slično radio-stanicama koje rade na tačno određenim i nepromenljivim frekvencijama, svaki čovek u prirodi predstavlja jedinstvenu emisionu jedinku sa specifičnim frekventnim brojem. Ljudski mozak funkcioniše poput složenog kompjutera koji, uz pomoć mentalne koncentracije i unutrašnjeg „promenljivog kondenzatora“, može da se uskladi i uđe u rezonanciju sa frekvencijskim područjem željene osobe.
Ukoliko osoba nije fizički prisutna, njene radijacije se mogu preuzeti putem takozvanih "svedoka" — ličnih stvari koje je nosila, rukopisa, pisama ili fotografija koje, prema teorijama i praksi, pored lika nose i trajne radijacije dotičnog pojedinca. Takođe, teleradiestezijske analize se uspešno mogu sprovoditi na osnovu glasovnih frekvencija tokom telefonskog razgovora ili posmatranjem osoba na televizijskim ekranima.
Specifičnosti rada i rad sa životinjama
Prema zapažanjima opata Mermeta, kod teleradiestezijskih talasnih dužina prostorna udaljenost (bilo da se radi o jednom metru ili hiljadama kilometara) praktično nema nikakav uticaj na jačinu signala, a rezultati odražavaju trenutno zdravstveno stanje posmatrane osobe. Pregled preminulih osoba preko fotografija pokazuje potpuno odsustvo radijacija, s obzirom na to da one nestaju u trenutku smrti.
Pored ljudi, radiestezijski pregledi se mogu vršiti i na domaćim životinjama (konjima, kravama, svinjama, psima, mačkama i peradi), uz obavezno poznavanje njihove anatomske građe i funkcija organa, pri čemu je poželjno da se ovakve analize sprovode u prisustvu lekara veterinara.
Metodologija, alati i alternativni pristupi
Za razliku od statičnih metoda ili upotrebe rašlji, visak se pokazao kao znatno prikladniji instrument jer ostavlja jednu ruku potpuno slobodnom da služi kao prijemna antena. Iskusan praktičar kompletnu shematiziranu analizu može obaviti za oko dvadeset minuta, ne oslanjajući se na krute šablone već prilagođavajući rad sopstvenom senzibilitetu. Intenzivna koncentracija može izazvati psihički umor, zbog čega se ne preporučuje neprekidan rad sa većim brojem pacijenata.
Iris-dijagnostika po dr Georgu Jakobu
Pored klasičnog anatomskog pregleda, u stranoj literaturi je zapažena i metoda dijagnostike preko radijalnih dijagrama nalik irisu oka (izložena u delu Das medizinische Pendelbuch). Postavljanjem viska u centar kruga i isključivanjem svake svesne sugestije, nakon početnog blagog zanjihavanja instrument uspostavlja pravac koji ukazuje na prirodu oboljenja ili izbor adekvatnih preparata.
Zaključak i etička odgovornost
Ovaj priručnik nema za cilj stvaranje armije nestručnih radiestezista-specijalista, već pruža uvid u metodologiju i neophodnu širinu znanja iz anatomije koju svako ko se bavi ovom oblasti mora posedovati. Idealno bi bilo da se ovim tehnikama, uz odgovarajuće sklonosti, bave školovani lekari. Knjiga takođe oštro upozorava na opasnosti i štetne posledice davanja nestručnih dijagnoza, naglašavajući da se svako prekoračenje uobičajenih normi rada i zadiranje u domen zvanične medicine oštro osuđuje radi zaštite zdravlja ljudi.
