Postupak određivanja kapaciteta i praćenja vodenih tokova na terenu
Količina vode nije uslovljena isključivo snagom izvora, već i tehničkim specifikacijama samog bunara. Čak i izuzetno bogat podzemni tok ostaje neiskorišćen ukoliko je prečnik cevi previše uzak. Precizno beleženje podataka i obeležavanje terena sprečavaju nepopravljive greške pre početka građevinskih radova.
Merenje protoka i tehnička priprema terena
Kao što je već istaknuto, redovno snabdevanje poljoprivrednog gazdinstva ili objekta za odmor zahteva minimalan kapacitet od dva do četiri litra vode u minuti. Međutim, ovaj dotok gubi svoju svrhu ukoliko unutrašnji prečnik cevi u bunaru nije srazmeran. Opšte pravilo nalaže da spoljni prečnik bunara za manje objekte ne bi smeo biti ispod 60 centimetara, dok se za velika seoska imanja preporučuje širina od minimum jednog metra.
Sama procena kapaciteta podzemne žile vrši se mentalnom koncentracijom uz pomoć viska ili rašlji. Tehnika se zasniva na postavljanju jasnog zahteva instrumentu da se potpuno zaustavi u onom trenutku kada se tokom brojanja pređe tačna količina dotoka. Brojanje obično počinje u decilitrima (na primer: 5, 10, 15, pa sve do 20 decilitara). Ukoliko se instrument naglo umiri na broju 20, brojanje se oprezno vraća unazad i postepeno pomera (15, 16, 17 decilitara) dok se ne dobije savršeno precizan trenutak prestanka oscilacije. Identičan princip se uspešno primenjuje i pri radu sa rašljama, prebrojavanjem ciklusa tokom njihove slobodne rotacije.
Obeležavanje i položajni opis
Nakon donošenja konačne odluke o lokaciji, centralna tačka budućeg bunara obeležava se čvrstim drvenim kočićem koji je nemoguće slučajno pomeriti, budući da do izlaska mehanizacije na teren često prolaze meseci. Strogo se vodi računa o izradi dokumentacije koja se naziva položajni opis bunara, a koja sadrži:
- Tačne mere udaljenosti od postojećih fiksnih objekata na parceli.
- Procenu dubine i detaljan pregled očekivanog geološkog materijala tokom bušenja.
- Izradu dokumenta u dva istovetna primerka (za naručioca i za arhivu izvođača).
Na osnovu ove precizne dokumentacije, investitor može nabaviti adekvatan broj građevinskih cevi i bez straha sklopiti obavezujući ugovor sa radnicima angažovanim na iskopavanju.
Tehnike hodanja po vodenoj žili
Postupak traženja vodene žile uz pomoć viska zahteva izuzetnu koncentraciju. Kada se započne hodanje u pravcu koji instrument sugeriše, javlja se usmereno, ravnomerno njihanje. Prilikom ulaska u zonu perifernih radijacija, to njihanje se pretvara u nepravilne krugove i elipse koje sa približavanjem centralnom toku postaju sve snažnije i izraženije. Tačno iznad same vode, elipse trenutno prelaze u snažnu pravolinijsku oscilaciju koja direktno pokazuje kuda voda teče.
Ako se vodeni tok nehotično preskoči, elipse se iznova formiraju, ali ovoga puta u potpuno suprotnom smeru, postepeno slabeći sve do povratka na oscilacije koje su normalne u odnosu na prvobitni pravac. Zbog svoje visoke osetljivosti, visak je nezamenljiv alat za direktno praćenje toka. Iskusni praktičari mogu pratiti žilu neograničeno daleko prilično jednostavno: ispružanjem leve ruke sa dlanom okrenutim nadole, formira se svojevrsna antena koja momentalno zaustavlja visak usled i najmanjeg skretanja sa pravog puta.
Energetsko iscrpljivanje i anomalije termalnih voda
Hodanje po trasi podzemne vode predstavlja ogroman napor, te se ne preporučuje dugotrajno obavljanje ovakvih radova. Podzemni tokovi konstantno emituju radijacije koje iscrpljuju nervni sistem i mogu ostaviti štetne posledice po opšte stanje organizma. Poseban oprez nalaže se prilikom istraživanja termalnih, odnosno vrelih voda.
Zračenja iz enormnih dubina prolaze kroz složene geološke slojeve, pukotine i duboke rasede, trpeći jake uticaje promena u geomagnetnom polju. Posledica toga su površinski signali koji su krajnje nestabilni, često se pomerajući po nekoliko metara unutar kratkog vremenskog okvira. Zbog ove pojave strogo se savetuje izbegavanje radova prilikom loših atmosferskih prilika, koje dodatno pojačavaju geomagnetne oscilacije, čak i kod plićih tokova hladne vode.
Alternativne metode pronalaska vode
Pored standardnog korišćenja instrumenata, u praksi su zabeleženi i znatno ređi, ali ništa manje fascinantni pristupi pronalasku vode. Osobe sa izrazito povišenim pragom senzibiliteta u stanju su da lociraju podzemne izvore isključivo pomoću ispruženih golih ruku. Prilikom prelaska preko jakog izvorišta, u dlanovima i vrhovima prstiju javljaju se intenzivni žmarci, naglo trnjenje i oštro peckanje.
Stručna i istorijska građa obiluje svedočanstvima o fenomenu neposrednog vizuelnog opažanja vode. Jedna od najpoznatijih istorijskih anegdota opisuje petogodišnjeg dečaka koji je upozorio oca radnika da ne kopa na suvom mestu. Dečak je rukom pokazao na suprotnu stranu uz tvrdnju da jasno vidi kako na tom delu izbija voda. Nakon iskopavanja, otkrivena je ogromna vodena žila, a dečak je svoj vizuelni doživljaj kasnije opisao kao oslepljujuće blještanje, nalik refleksiji sunčevih zraka. Pored sličnih svedočanstava sa različitih meridijana o pojedincima sa urođenim vizuelnim darom, ostali su zapisi i o nesvakidašnjim pojavama gde su izvorišta otkrivana isključivo u trenucima dubokog hipnotičkog transa.
