Metodologija određivanja dubine podzemnih vodenih tokova
Precizno lociranje podzemne vodene žile na površini terena nosi podjednaku težinu kao i tačno utvrđivanje njene vertikalne dubine. Ovaj podatak je od presudnog značaja, jer investitor ili vlasnik parcele mora unapred znati potrebnu dužinu cevi i celokupne finansijske izdatke koje će iziskivati bušenje ili iskopavanje bunara.
Geometrija površinskih signala
Utvrđivanje udaljenosti do podzemne vode vrši se primenom nekoliko specifičnih tehnika. Poznato je da se oko svakog aktivnog vodenog toka formira po sedam refleksivnih, odnosno takozvanih "lažnih" signala sa obe strane izvorišta. U stručnoj literaturi, posebna pažnja posvećuje se isključivo četvrtom i sedmom signalu, koji se u teoriji najčešće nazivaju "mala paralela" i "velika paralela".
Projekcija pravouglog trougla
Matematički i geometrijski posmatrano, prostor između površinske tačke tačno iznad vode i linije četvrtog signala formira pravougli trougao koji predstavlja tačnu polovinu kvadrata. U takvoj projekciji, katete su potpuno jednake. To znači da je vertikalna dubina do vode u zemljištu apsolutno jednaka horizontalnoj udaljenosti od centralne tačke toka do četvrtog signala na površini. Jednostavnim merenjem te površinske udaljenosti metrom, automatski se dobija tačna dubina vodenog toka.
Terensko merenje se sprovodi tako što se instrumentom (najčešće rašljama) korača pod pravim uglom u odnosu na liniju vode, sve dok se ne detektuje četvrti signal, gde će alat naglo odreagovati. Radi maksimalne preciznosti i kontrole, isti postupak se obavezno ponavlja i sa suprotne strane toka. Pravac iz kojeg voda dolazi može se odrediti posebnim hvatom – postavljanjem leve ruke vertikalno iznad desne. Alat će se tada rotirati i svojim ispupčenim delom usmeriti tačno ka izvoru toka.
Metode merenja i odstupanja uglova
U praksi je široko prepoznato i takozvano "biskupovo pravilo" za utvrđivanje dubine. Prema ovoj metodi, iz centralne tačke iznad vodene žile vrše se merenja u nekoliko potpuno proizvoljnih pravaca u krug. Sve dobijene horizontalne dužine do signala trebalo bi da budu identične, i one predstavljaju samu dubinu do vode.
Ipak, terenska ispitivanja sprovedena na termalnim izvorištima i banjskim lečilištima pokazala su da teorija nije uvek savršena. Ugao od 45 stepeni, koji formiraju horizontala na terenu i zrak ka podzemnom toku, u praksi često varira. Merenja na dubokim bušotinama pokazala su da taj ugao redovno iznosi između 48 i 50 stepeni, dok pojedine naučne postavke tvrde da on može dostići čak i 60 stepeni. Zbog ovakvih prirodnih odstupanja, određivanje dubine isključivo oslanjanjem na strogu geometriju nije u potpunosti precizno. Najiskusniji terenski radnici uvek primenjuju specifičnu, godinama sticanu korekciju pre nego što izdaju konačne mere za bušenje.
Potencijalne greške i mere opreza
Prilikom određivanja dubine može doći do skrivenih grešaka koje je ponekad nemoguće unapred otkloniti. Kao klasičan primer izdvaja se situacija kada se u tlu nalaze dva odvojena toka, jedan tačno ispod drugog. U takvim okolnostima, dešava se da instrument očita dubinu plićeg toka (koji ima zanemarljivu količinu vode ili predstavlja samo sloj izuzetno vlažnog peska), dok podatak o ogromnoj izdašnosti i snazi nehotično povuče od donjeg, znatno dubljeg i jačeg toka.
- Atmosferski uticaji: Radovi sprovedeni pred dolazak oluje, usled pada atmosferskog pritiska, ili tokom ekstremno jakog sunčevog zračenja redovno daju potpuno netačne i izobličene podatke.
- Idealno vreme za rad: Terenska ispitivanja moraju se obavljati isključivo u ranim prepodnevnim ili kasnim popodnevnim časovima, kada je energetsko polje najstabilnije.
Imajući u vidu da građevinski radovi i nabavka cevi iziskuju ogromna finansijska sredstva, strogo se preporučuje da lica bez iskustva ne preuzimaju samostalne projekte. Neophodno je provesti određeno vreme uz stručnjake sa bogatom praksom, kako bi se sprečile greške koje bi mogle rezultirati zahtevima investitora za nadoknadu štete. Oprez, staloženost i višestruka provera rezultata jedini su garant uspešno izvedenog posla.
