Uticaj štetnih zračenja na faunu i floru

Još u davno vreme osetili su ljudi da se na izvesnim mestima loše osecaju ako borave dugo vremena na njima. Možda su naši pra-pra preci imali "šesto" culo pa su se sklanjali sa takvih mesta, kao što to još i danas cine neke životine. Poznato je da pas beži sa takvog mesta, i ako je prisiljen da se stalno krece po tom toku, vezan na lancu, da spava na njemu, on kao i covek lako oboli. 

Secam se slucaja iz Pule, gde mi je vlasnik jednog psa rekao da mu pas, iako je vec dugo kod njih, cim se pusti sa lanca koristi priliku da pobegne od kuce i ne vraca se po nekoliko dana, a kad se vrati svežu ga na staro mesto i to se ponavlja. U zadne vreme je pas jako bolestan, daju mu i neke lekove, ali ne pomaže. Palo mi je na pamet, da bi to moglo biti zato, što pas ima ležaj na štetnom zracenju. Išao sam to pregledati i našao da tok zracenja, širok dva metra zahvaca u potpunosti negovu kucicu. Molio sam vlasnika da mu premesti kucicu na bolje mesto, pokazao sam mu gde je to, i on je to ucinio. 

Poznato je i to da krave, ako u štali imaju svoje ležajeve na štetnim tokovima prestaju davati mleko, konji gube boju dlake, mršave i ugibaju na ovim tokovima. Kad se maknu sa tih tokova nastupa poboljšanje, ali cim ih se ponovno vrati na staro mesto, opet poboljevaju. Obicno su takve životine sterilne. Slicno je i sa svinjama, kozama, ovcama, peradi i golubovima. Spavanje na štetnim tokovima ne šteti mackama. Ove se cak na takvim mestima dobro osecaju i traže ih. Zato je vec u narodu poznata izreka: "Ne spavaj tamo, gde macka spava." Štetna zracenja "vole" i pcele i mravi. U zoološkim vrtovima je ustanovljeno da su životinje kao lavovi, tigrovi, kenguri, majmuni i mnoge druge uginule od raka, što se obdukcijom utvrdilo. Ptice su vrlo osetljive na štetna zracenja. Pregledom mnogih gnezda našlo se da ni jedno nije bilo izgradeno na nekom takvom toku. Radi toga se i smatra da su kuce na kojima rode prave gnezda, zdrave kuce. Gnezda lastavica se takode ne nalaze na bilo kakvom štetnom toku koji dolazi od podzemnih voda. 

Od drveca samo su velike sekvoje neosetljive na ovakva zracenja. U našim šumama je to hrast. On strada samo ako se nalazi na jako štetnom ukrštanju dveju tokova. Bukve jako stradaju, vrlo su osetljive. Zato postoji takode Izreka: "Izbegavaj hrast bukvu traži!" Bukva na toku ne doživi uobicajenu starost. Ovakvo bolesno drvece se u šumama prepoznaje po svom izgledu. Na kori se pojavljuju neuobicajene kvrge, kora cesto otpada, grane se suše. Vocke takode lako oboljevaju na ovim tokovima. Kad sam boravio u Puli kod jednog agronoma, pokazao mi je tri stabla višnje Sve tri su bile iste sorte, sve tri su imale velike krošne i sve tri su jedna do druge posadene. Sve tri zaedno procvetaju i prolistaju, ali samo dve od njih donose plodove, a na trecoj oni svi opadnu. To se ponavlja sedam godina uzastopce, te je agronom odlucio da ovu posece, jer od nje nema nikakve koristi. Izašli smo u vocnjak i našao sam širok tok podzemne vode ispod korena te višnje, koji je išao dalje na jednu krušku kojoj se je vrh vec poceo sušiti. Breskve su vocke koje ne podnose da rastu na ukrštanju dveju štetnih zracenja i brzo uginu. Vocari vec znaju, da na mestu gde je uginula breskva ne treba saditi novu. Stoga je za preporuciti, kod osnivanja plantaža voca da se uposli radiestezist koji bi ustanovio i pokazao gde idu jaki štetni tokovi podzemnih voda, kako bi se ova mesta izbegavala. Kod povrca narocito su osetljivi na zracenje krastavci, karfiol koji izraste mekan i rasut, slabe cvrstine. Manje je osetljiv paradajz i grašak.