Radiestezija
Osnovni pojmovi u radiesteziji
- Detalji
- Kategorija: Iz knjiga
Svi radiestezîjski radovi o kojima cemo govoriti u ovoj knjizi bazirani su na radijacijama, tj. zracenju, koje se dešava svugde u prirodi. Sva živa bica, ljudi i životinje, svo rastinje, drvece i biljke, kao i svi prirodni na izgled mrtvi materijalni delovi Zemlje kao planete, stene, rude i minerali, daju svoje radijacije. Znamo da su i misli, osecaji kao i oseti culima kod ljudi i životinja takode vrsta radijacija. Radijacije nam dolaze i iz zemlje i iz atmosfere u raznim oblicima. Možemo stoga reci, da sve u prirodi zraci i da je na izgled samo neživo, jer se svugde, odigravaju procesi kretanja, jer se unutar svakog atoma bilo kakvog cvrstog, gasovitog ili tecnog stanja odigravaju kretanja elektrona oko jezgra, odigravaju se procesi polarizacije, što jasno ukazuje na to, da apsolutno neživog u prirodi nema.
Postavka da sve zraci je i osnova radiestezijskih radova i radiestezijskih ispitivanja. Ispitivanja su vršena vec od davnina, i teorije o tim zbivanjima, i razlozima tih zbivanja protegnule su se sve i do današnjih dana. Spomenuli smo radove. Kirchnera /1631/, koji je proucavao zašto se krecu rašlje u rukama posebno osetljivih ljudi. Vidimo i nastojanja da se pronikne u tajne kretanja viska i njegovo proucavanje od strane Chevreula u Francuskoj akademiji nauka. Imamo zatim objašnjenja radiestezijskih pojava od prof. dr Heimmea pomocu elektricnih titrajnih krugova (Nouvelle méthode de radiesthésie). Abbè Mermet pokušava takode u svojoj knjizi Kako ja radim (Comment j'opère) dati osnovna objašnjenja u vezi radiestezijskih fenomena, nastojeci da sve to što više približi nauci. U nove vreme, kad se naglo razvija nuklearna fizika, ima pokušaja objašnjavanja radiestezijskog zracenja pomocu slobodnih elektrona. Kako vidimo postoji više teorija, od kojih zapravo ni jena nije još potpuno dokazana, jer do sada ne postoje takvi aparati, koji su mogli dati odgovor na to, koja je teorija prava ili bar najbliža. Mi cemo se, u nastavku izlaganja, osvrnuti na teoriju Abbe Mermeta, ne zato što je ona sva pitanja rešila, nego stoga jer je ta teorija prikladna, makar i ne bila u svim tockama dobra i tacna, za objašnjenje fenomena s kojima se susrecemo pri našim radiestezijskim radovima. Opat Mermet (1866-1937) bavio se radiestezijom cetrdeset godina, radeci na vrlo razlicitim radiestezijskim radovima sa zadivljujucim uspehom ali i proucavajuci zašto se to dogada. Kao prvo, otkrio je da svi radiestezijski radovi imaju osnovu u zracenju i da ta zracenja dolaze od predmeta i stvari, koje je ispitivao. Ustanovio je da preko desne noge i tela radiesteziste, kroz ruke dolaze radijacije do rašalja ili viska i da ih pokrecu. Svako zracenje stvara oko sebe polje delovanja, isto kao što oko sebe neki vodic stvara elektricno polje. Radiestezijsko polje delovanja naša normalna cula ne registriraju. Ovo radiestezijsko polje širi se u svim pravcima oko predmeta, koji ga stvara, a u njemu nailazimo na zracenje, površine i spirale. Oko takvog jednog predmeta kojeg ispitujemo stvaraju se sledeci elementi:
1. Magnetne sile. 2. Temeljno (osnovna) zracenje. 3. Mentalno zracenje. 4. Suncevo zracenje, ili zracenje od umetnutog izvora svetla. 5. Zracenje stvari (zavisna o gradi materijala). 6. Vertikalni stup. 7. Radiestezijski odrazi. 8. Brojevi i okretaji. 15 9. Spirale. 10. Figure koje izvodi visak. 11. Promene težine viska. 12. Fading.
1) Magnetske sile javljaju se kao linije paralelne jednom vodotoku i to s jedne i s druge strane toka po sedam, znaci ukupno 15 linija. Ove paralelne linije su zapravo presjeci cilindricnih tela položenih okolo vodotoka. Ako voda izbija vertikalno iz dubine, onda oko nje nalazimo 7 koncentricnih krugova. Cetvrta i sedma linija su važne kod traženja tokova podzemnih voda.
2) Temeljno (osnovna) zracenje. Svako telo u stavu mirovanja emituje u tacno odredenom pravcu u odnosu na pravac severa, zracenje pod uvek istim uglom, a koja pokazuje i konstantan nagib prema horizontalnoj ravnini. Ovo se zracenje naziva temeljnim zracenjem. Ona je kratka. Dužina joj zavisi o masi tela i o vrsti materijala.
3) Mentalno zracenje je zracenje koja povezuje predmet i bilo koju osobu. Ide direktno u mozak opažaca.. Uvek je prisutna, osim kad se javlja fading. To je pored temeljnog zracenja najvažnije zracenje, jer se vrlo mnogo koristi u radiestezijskim radovima. To nije zracenje koju emituje naš mozak, koja se odbija od traženog predmeta i dolazi ponovno u mozak.. To je zracenje koje ima samo putanju prema našem mozgu. Znaci da covek kao pojedinac nije emisiona, nego samo prijemna stanica. Naše je oko zapravo samo fotografska kamera, koja prima, a ne emitira ništa. To je mišljenje Abbé Mermeta. Oko ovog pitanja, da li je mentalno zracenje ona, koju samo primamo, a ne ona koju smo poslali, pa se onda vratila nama, vodila se dugo diskusija i prepirka. Mislim da je i do danas to pitanje ostalo otvoreno.
4) Svetlosno zracenje je zracenje, koja dolazi od nekog izvora svetla. To može biti Sunce. Abbé Bouly, znameniti francuski radiestezist je mislio, da to zracenje dolazi samo sa Sunca, ali je Abbé Mermet utvrdio, da ta zracenje može poticati i iz bilo kojeg drugog izvora svetla. Može to biti elektricno svetlo, neka lampa ili sveca. Svetlosno zracenje spaja stalno izvor svetla sa svim predmetima. Za radiesteziju je vrlo važno, što je otkriveno, da uz svako svetlosno zracenje preplicuci se na svom putu ide i jedno radiestezijsko zracenje. Kada svetlosno zracenje dode do magnetske površine, koju ima svako telo, ona se odbija od nje i udaljuje od tela.
5) Zracenje stvari. Svako telo šalje zracenje prema svim telima gradenim iz istovrsnog materijala. Ova se zracenje naziva i “probnim zracenjem”. Tako npr, ako smo negde izgubili neki predmet od aluminijuma, ili drugog nekog metala, moramo kao probu postaviti negde okolo više predmeta od istog materijala kao što je izgubljeni. Oni uspostavljaju po jedno zracenje s izgubljenim predmetom. Visak ce nam pokazati kad naidemo na tu zracenje i njen pravac. Tražeci to zracenje, i njihove pravce naci cemo traženi predmet u presecima nadenih zracenja stvari. Izmedu predmeta od razlicitih materijala ne dolazi do uspostavljanja zracenja.
6) Vertikalni stup. Ako su prilike u atmosferi stabilne, dolazi do vertikalnog zracenja iznad i ispod svakog predmeta. Ako se atmosferske prilike pokvare, vertikalni stup se gubi, jer se pretvara u zavaravajuce magnetske odraze.
7) Radiestezijski odrazi. Pri nevremenu ili jakom suncevom svetlu dolazi do stvaranja lažnih slika, koje plešu okolo predmeta. Po noci se to dešava rjede. Ipak iz ovih lažnih odraza dobar radiestezista, ako ih prepozna može dobiti sve potrebne podatke npr. o vodi ako je traži, tj. njenu dubinu, kolicinu i velicinu protoka, jer oni daju podatke o tome, nešto slicno kao da gledamo lik u ogledalu.
8) Brojevi njihanja i pravci okretanja. Prilikom rada s viskom iznad nekog predmeta, on ce iznad njega napraviti izvestan broj njihanja, zatim krugova, ponovno njihanja itd. Ako je to npr. bakar, bice sedam njihanja, sedam krugova, ponovo sedam njihanja itd. Za vodu isto toliko. Znaci broj 7 je prepoznavajuci broj i za bakar i za vodu. Kako cemo ih onda razlikovati? Jednostavno: po osnovnom (temeljnoj) zracenju. Za bakar ona ima ugao 45° jugozapad, a voda ugao 30° severo-zapad. Kod brojenja njihanja i krugova uvek postoji na prelazu od njihanja, prema kružnicama jedna elipsa, dakle neka sredina izmedu pravca i kružnice. Tako svaka stvar ima svoj broj /šifru/ i pravac kretanja, koji je za svaki materijal svojstven. Moram ovde napomenuti, da mnogi radiestezisti, medu njima i ja, ne dobijamo iste ni uglove ni brojeve njihanja i kruženja To i nije važno. Svako ko želi ustanoviti svoje brojeve može se tome posvetiti i odrediti takve brojeve i svoje uglove temeljnih zracenja. Važno je da ih on pravilno upotrebljava.
9) Spirale. Prilikom rada s viskom iznad temeljnog zracenja, visak izvodi neku vrstu spiralnih pokreta, nešto slicno zavojitim stepenicama.
10) Figure koje daje visak. Ako istražujemo na terenu te naidemo na zakopan sanduk, ili nešto drugo, visak ce nam na površini terena dati oblik predmeta, koji je u zemlji.
11) Promene težine viska. Pri radu sa viskom cesto cemo osetiti, da visak u ruci kao da menja svoju težinu. Nekada postaje teži, npr. kod istražnih radova na naftu, a nekada lakši ili imamo osecaj da je potpuno izgubio svoju težinu i da u ruci kao da samo držimo konac, na kome ništa ne visi. Ovo se narocito primecuje kod dijagnostikovanja. Kad se visak zaustavi npr. na izvesnom delu kicme, a težinu mu ne osecate, znak je težeg oboljenja na tome mjestu. Znaci postoje manifestacije neke sile, koja povecava ili umanjuje težinu našeg viska.
12) Fading. Svi smo se vec uvjerili, da prilikom slušanja emisija, dosta udaljenih, a nekada i bliskih radiostanica, dolazi nam iz zvucnika glas ili muzika, koja se cas pojacava, a cas stišava, pa imamo dojam da je sad tu blizu, a da se onda udaljuje pa je cujemo slabije, a zatim se ponovo približava i pojacava i to se tako stalno nastavlja. To cemo isto tako osetiti u radiesteziji, pri radu sa viskom. Pri nadolaženju nevremena, jakih oluja i iz drugih nepoznatih uzroka visak pocne da se cudno ponaša. Jedno vreme se vrti, kruži a onda umiri da ga nismo uopšte u stanju pokrenuti. Nakon kraceg vremena ponovno proradi da bi vrlo brzo iza toga postao nepokretan. Ovakvi periodi se vrlo cesto smenjuju i nisu pravilnog trajanja. Period rada viska može biti 1 do 2 minute, a mirovanje nekoliko sekundi i obratno. Primetio sam, da se pojave fadinga dešavaju upravo u vreme, kad se dešavaju potresi. Kad naidem na fading obicno kažem: "Opet se nešto trese" i skoro uvek sutradan je izveštaj u novinama o nekom potresu. Tako je bilo i sa potresima na Kopaoniku, u Italiji i Zagorju. Verovatno do fadinga dolazi usled promena u magnetskom polju Zemlje. U slucaju pojave fadinga treba iskljuciti svaki istražni rad na podzemne vodotokove, rudna ležišta, rad na pregledu zdravstvenog stanja itd., jer nas navodi na krive zakljucke. Pojava fadinga obicno ne traju dugo: jedan do dva sata. Ako je to duža, npr. nekoliko sati ili celi dan, znak je neke velike katastrofe, koja se desila u to vreme bilo gde u svetu. Abbé Mermet daje u svojoj knjizi tri nacina sa kojima se može fading popraviti. Navešcu ih:
1. Da se drži leva ruka u pravcu Sunca, sa uvis podignutim prstom, ili da se drži neki šiljasti predmet u njoj.
2. Nit na kojoj visi visak treba da klizi medu prstima, dok visak ne pocne kružiti. Ta se dužina niti treba konstantno menjati, jer se jacina fadinga menja.
3. Treba uzeti znatno teži visak i na uzici ga dizati uvis. U izvesnoj visini prestaje fading. Bez obzira na ova tri nacina, moja je preporuka da se ne radi ništa znacajnijeg za vreme fadinga. Visak u džep. Fading se odražava i na rad rašljama. Princip je isti.
Poglavlje je iz knjige "Radistezija I" koja je delo hrvatskog radiesteziste Smail Dubravica.
1. Magnetne sile. 2. Temeljno (osnovna) zracenje. 3. Mentalno zracenje. 4. Suncevo zracenje, ili zracenje od umetnutog izvora svetla. 5. Zracenje stvari (zavisna o gradi materijala). 6. Vertikalni stup. 7. Radiestezijski odrazi. 8. Brojevi i okretaji. 15 9. Spirale. 10. Figure koje izvodi visak. 11. Promene težine viska. 12. Fading.
1) Magnetske sile javljaju se kao linije paralelne jednom vodotoku i to s jedne i s druge strane toka po sedam, znaci ukupno 15 linija. Ove paralelne linije su zapravo presjeci cilindricnih tela položenih okolo vodotoka. Ako voda izbija vertikalno iz dubine, onda oko nje nalazimo 7 koncentricnih krugova. Cetvrta i sedma linija su važne kod traženja tokova podzemnih voda.
2) Temeljno (osnovna) zracenje. Svako telo u stavu mirovanja emituje u tacno odredenom pravcu u odnosu na pravac severa, zracenje pod uvek istim uglom, a koja pokazuje i konstantan nagib prema horizontalnoj ravnini. Ovo se zracenje naziva temeljnim zracenjem. Ona je kratka. Dužina joj zavisi o masi tela i o vrsti materijala.
3) Mentalno zracenje je zracenje koja povezuje predmet i bilo koju osobu. Ide direktno u mozak opažaca.. Uvek je prisutna, osim kad se javlja fading. To je pored temeljnog zracenja najvažnije zracenje, jer se vrlo mnogo koristi u radiestezijskim radovima. To nije zracenje koju emituje naš mozak, koja se odbija od traženog predmeta i dolazi ponovno u mozak.. To je zracenje koje ima samo putanju prema našem mozgu. Znaci da covek kao pojedinac nije emisiona, nego samo prijemna stanica. Naše je oko zapravo samo fotografska kamera, koja prima, a ne emitira ništa. To je mišljenje Abbé Mermeta. Oko ovog pitanja, da li je mentalno zracenje ona, koju samo primamo, a ne ona koju smo poslali, pa se onda vratila nama, vodila se dugo diskusija i prepirka. Mislim da je i do danas to pitanje ostalo otvoreno.
4) Svetlosno zracenje je zracenje, koja dolazi od nekog izvora svetla. To može biti Sunce. Abbé Bouly, znameniti francuski radiestezist je mislio, da to zracenje dolazi samo sa Sunca, ali je Abbé Mermet utvrdio, da ta zracenje može poticati i iz bilo kojeg drugog izvora svetla. Može to biti elektricno svetlo, neka lampa ili sveca. Svetlosno zracenje spaja stalno izvor svetla sa svim predmetima. Za radiesteziju je vrlo važno, što je otkriveno, da uz svako svetlosno zracenje preplicuci se na svom putu ide i jedno radiestezijsko zracenje. Kada svetlosno zracenje dode do magnetske površine, koju ima svako telo, ona se odbija od nje i udaljuje od tela.
5) Zracenje stvari. Svako telo šalje zracenje prema svim telima gradenim iz istovrsnog materijala. Ova se zracenje naziva i “probnim zracenjem”. Tako npr, ako smo negde izgubili neki predmet od aluminijuma, ili drugog nekog metala, moramo kao probu postaviti negde okolo više predmeta od istog materijala kao što je izgubljeni. Oni uspostavljaju po jedno zracenje s izgubljenim predmetom. Visak ce nam pokazati kad naidemo na tu zracenje i njen pravac. Tražeci to zracenje, i njihove pravce naci cemo traženi predmet u presecima nadenih zracenja stvari. Izmedu predmeta od razlicitih materijala ne dolazi do uspostavljanja zracenja.
6) Vertikalni stup. Ako su prilike u atmosferi stabilne, dolazi do vertikalnog zracenja iznad i ispod svakog predmeta. Ako se atmosferske prilike pokvare, vertikalni stup se gubi, jer se pretvara u zavaravajuce magnetske odraze.
7) Radiestezijski odrazi. Pri nevremenu ili jakom suncevom svetlu dolazi do stvaranja lažnih slika, koje plešu okolo predmeta. Po noci se to dešava rjede. Ipak iz ovih lažnih odraza dobar radiestezista, ako ih prepozna može dobiti sve potrebne podatke npr. o vodi ako je traži, tj. njenu dubinu, kolicinu i velicinu protoka, jer oni daju podatke o tome, nešto slicno kao da gledamo lik u ogledalu.
8) Brojevi njihanja i pravci okretanja. Prilikom rada s viskom iznad nekog predmeta, on ce iznad njega napraviti izvestan broj njihanja, zatim krugova, ponovno njihanja itd. Ako je to npr. bakar, bice sedam njihanja, sedam krugova, ponovo sedam njihanja itd. Za vodu isto toliko. Znaci broj 7 je prepoznavajuci broj i za bakar i za vodu. Kako cemo ih onda razlikovati? Jednostavno: po osnovnom (temeljnoj) zracenju. Za bakar ona ima ugao 45° jugozapad, a voda ugao 30° severo-zapad. Kod brojenja njihanja i krugova uvek postoji na prelazu od njihanja, prema kružnicama jedna elipsa, dakle neka sredina izmedu pravca i kružnice. Tako svaka stvar ima svoj broj /šifru/ i pravac kretanja, koji je za svaki materijal svojstven. Moram ovde napomenuti, da mnogi radiestezisti, medu njima i ja, ne dobijamo iste ni uglove ni brojeve njihanja i kruženja To i nije važno. Svako ko želi ustanoviti svoje brojeve može se tome posvetiti i odrediti takve brojeve i svoje uglove temeljnih zracenja. Važno je da ih on pravilno upotrebljava.
9) Spirale. Prilikom rada s viskom iznad temeljnog zracenja, visak izvodi neku vrstu spiralnih pokreta, nešto slicno zavojitim stepenicama.
10) Figure koje daje visak. Ako istražujemo na terenu te naidemo na zakopan sanduk, ili nešto drugo, visak ce nam na površini terena dati oblik predmeta, koji je u zemlji.
11) Promene težine viska. Pri radu sa viskom cesto cemo osetiti, da visak u ruci kao da menja svoju težinu. Nekada postaje teži, npr. kod istražnih radova na naftu, a nekada lakši ili imamo osecaj da je potpuno izgubio svoju težinu i da u ruci kao da samo držimo konac, na kome ništa ne visi. Ovo se narocito primecuje kod dijagnostikovanja. Kad se visak zaustavi npr. na izvesnom delu kicme, a težinu mu ne osecate, znak je težeg oboljenja na tome mjestu. Znaci postoje manifestacije neke sile, koja povecava ili umanjuje težinu našeg viska.
12) Fading. Svi smo se vec uvjerili, da prilikom slušanja emisija, dosta udaljenih, a nekada i bliskih radiostanica, dolazi nam iz zvucnika glas ili muzika, koja se cas pojacava, a cas stišava, pa imamo dojam da je sad tu blizu, a da se onda udaljuje pa je cujemo slabije, a zatim se ponovo približava i pojacava i to se tako stalno nastavlja. To cemo isto tako osetiti u radiesteziji, pri radu sa viskom. Pri nadolaženju nevremena, jakih oluja i iz drugih nepoznatih uzroka visak pocne da se cudno ponaša. Jedno vreme se vrti, kruži a onda umiri da ga nismo uopšte u stanju pokrenuti. Nakon kraceg vremena ponovno proradi da bi vrlo brzo iza toga postao nepokretan. Ovakvi periodi se vrlo cesto smenjuju i nisu pravilnog trajanja. Period rada viska može biti 1 do 2 minute, a mirovanje nekoliko sekundi i obratno. Primetio sam, da se pojave fadinga dešavaju upravo u vreme, kad se dešavaju potresi. Kad naidem na fading obicno kažem: "Opet se nešto trese" i skoro uvek sutradan je izveštaj u novinama o nekom potresu. Tako je bilo i sa potresima na Kopaoniku, u Italiji i Zagorju. Verovatno do fadinga dolazi usled promena u magnetskom polju Zemlje. U slucaju pojave fadinga treba iskljuciti svaki istražni rad na podzemne vodotokove, rudna ležišta, rad na pregledu zdravstvenog stanja itd., jer nas navodi na krive zakljucke. Pojava fadinga obicno ne traju dugo: jedan do dva sata. Ako je to duža, npr. nekoliko sati ili celi dan, znak je neke velike katastrofe, koja se desila u to vreme bilo gde u svetu. Abbé Mermet daje u svojoj knjizi tri nacina sa kojima se može fading popraviti. Navešcu ih:
1. Da se drži leva ruka u pravcu Sunca, sa uvis podignutim prstom, ili da se drži neki šiljasti predmet u njoj.
2. Nit na kojoj visi visak treba da klizi medu prstima, dok visak ne pocne kružiti. Ta se dužina niti treba konstantno menjati, jer se jacina fadinga menja.
3. Treba uzeti znatno teži visak i na uzici ga dizati uvis. U izvesnoj visini prestaje fading. Bez obzira na ova tri nacina, moja je preporuka da se ne radi ništa znacajnijeg za vreme fadinga. Visak u džep. Fading se odražava i na rad rašljama. Princip je isti.
Poglavlje je iz knjige "Radistezija I" koja je delo hrvatskog radiesteziste Smail Dubravica.
