Uticaj štetnih zračenja na životinje, biljke i prirodu
Još su naši preci instinktivno osećali negativan uticaj određenih mesta na zdravlje. Dok neke životinje i biljke izbegavaju zone štetnih zračenja, druge ih traže, a prepoznavanje ovih znakova u prirodi od davnina služi kao pouzdan putokaz.
Reakcije životinja na štetna zračenja
Domaće i divlje životinje izuzetno snažno reaguju na prisustvo podzemnih tokova i štetnih zračenja. Poznato je da psi beže sa takvih mesta, a ukoliko su primorani da borave ili spavaju na njima (na primer vezani na lancu), lako obole. Slično tome, krave na štetnim tokovima gube mleko, konji mršave, gube boju dlake i ugibaju, dok su takve životinje često i sterelne. Slični problemi pogađaju svinje, koze, ovce, perad i golubove.
S druge strane, mačke predstavljaju izuzetak – one se na štetnim zračenjima dobro osećaju i svesno ih traže, što je u narodu izrodilo poznatu izreku: "Ne spavaj tamo gde mačka spava." Pored mačaka, štetna zračenja „vole“ i pcele i mravi. Ptice su takođe izuzetno osetljive, pa ni jedno ptičje gnezdo (poput lastavičijih gnezda) nikada nije izgrađeno na štetnom toku, zbog čega se kuće na kojima rode savijaju gnezda oduvek smatrale zdravim domovima.
Uticaj na drveće, voćnjak i povrtnjak
U biljnom svetu osetljivost na zračenja drastično varira. Među drvećem, divovske sekvoje i hrastovi su uglavnom neosetljivi (hrast strada samo na izuzetno jakim ukrštanjima), dok bukve izuzetno pate i ne doživljavaju uobičajenu starost, što se u šumi prepoznaje po kvrgama na kori, sušenju grana i opadanju kore (odakle potiče izreka: "Izbegavaj hrast, bukvu traži!").
Primeri iz voćarstva i povrtarstva
- Voćnjaci: Voćke poput trešanja i bresaka izuzetno brzo obolevaju na štetnim tokovima. Breskve brzo uginu na ukrštanjima zračenja, a iskustvo pokazuje da na mestu uginule breskve ne treba saditi novu, zbog čega se preporučuje angažovanje radiestezista pre podizanja voćnih plantaža.
- Povrće: Među povrtarskim kulturama na zračenja su naročito osetljivi krastavci i karfiol (koji izraste mekan, rasut i slabe čvrstine), dok su paradajz i grašak znatno otporniji.
