Metodologija teleradiestezije: Rad na geografskim kartama i analiza vremena
Korišćenje mapa i koordinatnih sistema predstavlja jedan od najsofisticiranijih oblika rada na daljinu. Omogućavajući prevazilaženje prostornih, pa čak i vremenskih barijera, ove tehnike pretvaraju svaki papirni plan u preciznu pozornicu za detekciju podzemnih anomalija i objekata.
Detekcija energetskih tokova na nepoznatom terenu
Geografske karte i planovi terena predstavljaju neprocenjiv alat za sprovođenje složenih radiestezijskih ispitivanja. Primera radi, ukoliko je potrebno detaljno analizirati potpuno nepoznato i neistraženo područje na koje ljudska noga još nije kročila, sasvim je moguće sa velike udaljenosti utvrditi postojanje podzemnih tokova termalnih voda.
Postupak se započinje postavljanjem karte na radnu površinu, pri čemu uopšte nije neophodno njeno fiksno usmeravanje prema severu. Analiza se vrši tako što se vrhovima prstiju ili običnom olovkom lagano prelazi preko papira u proizvoljnom pravcu, uz čvrstu mentalnu instrukciju instrumentu (visku) da momentalno prekine svoje oscilacije onog trenutka kada se naiđe na traženi vodeni tok. Visak se usmerava u kružnu putanju, dok se ruka polako pomera po mapi, a naglo zaustavljanje instrumenta predstavlja jasan i nedvosmislen signal da je meta uspešno locirana.
Nakon pronalaska specifične tačke, sledeći korak podrazumeva praćenje pravca kretanja same vodene žile. Tada se primenjuje potpuno izmenjena mentalna komanda: instrument treba da rotira isključivo dokle god se praćenje odvija tačno po liniji toka, a da se potpuno umiri pri svakom, pa i najmanjem izlasku izvan tih okvira. U ovakvim situacijama do punog izražaja dolaze neprekidna koncentracija i iskustvo praktičara, s obzirom na to da precizno zadržavanje fokusa predstavlja veštinu koja se stiče isključivo dugotrajnim i svakodnevnim vežbanjem. Kako bi se obezbedila maksimalna vizuelna preciznost, rad se periodično prekida zarad postepenog iscrtavanja pronađenog toka na samoj mapi. Čim se jedna linija u potpunosti trasira, sasvim identičnim metodom prelazi se na lociranje i iscrtavanje narednih podzemnih tokova.
Kvadratna mreža i traženje na osnovu koordinata
Postoji i posebna tehnika detaljne pretrage kada se na karti traži jedan sasvim specifičan i jasno definisan predmet ili usamljeni objekat. Površina mape se tada hipotetički ili fizički deli na takozvanu kvadratnu mrežu. Ispitivanje se sprovodi sistematskim i strpljivim prelaženjem iz jednog kvadrata u drugi, uz neprekidno postavljanje jasnog pitanja instrumentu da li se tražena stvar nalazi unutar tog određenog polja. Negativan odgovor instrumenta ("ne") označava siguran prelazak na sledeće polje, i taj postupak se ponavlja sve dok se ne dobije pozitivan, potvrdni signal ("da"). Kada se konačno detektuje pravo polje, taj ograničeni prostor se mikroskopski detaljno pregleda sve do pronalaska tačne lokacije.
Matematički sistem apscise i ordinate
Pretraga terena sa velike udaljenosti često se vrši i primenom preciznog matematičkog sistema zasnovanog na koordinatama. U ovu svrhu koristi se donja granična linija mape (usmerena na pravcu zapad-istok), kao i leva granična linija (na pravcu sever-jug). Polaganim prevlačenjem olovke duž donje horizontalne ose (apscise), strpljivo se čeka tačka u kojoj će instrument odreagovati, a dobijenu poziciju treba jasno obeležiti. Identičan proces se potom ponavlja duž vertikalne ose (ordinate). Presek ove dve dobijene referentne vrednosti predstavlja nepogrešivu lokaciju traženog cilja. Ukoliko topografska karta na svojim marginama sadrži upisane stepene i geografske vrednosti, tačne koordinate se mogu i numerički očitati. Ipak, nepisano je i najvažnije pravilo struke da apsolutno svako mapiranje obavljeno na daljinu na samom kraju mora biti temeljno i fizički provereno direktno na terenu.
Prevazilaženje dimenzije vremena
Pored rušenja prostornih barijera, ovakva ispitivanja se mogu uspešno sprovoditi i kroz dimenziju vremena, tačnije zalazeći duboko u okvire onoga što se danas naziva prošlošću. Mentalnim prebacivanjem svesti unazad kroz vekove, geografska karta se može posmatrati iz potpuno drugačijeg, istorijskog ugla. Na primer, ukoliko bi se tražilo tačno mesto gde se nalazilo korito neke velike i neukrotive reke pre više hiljada godina, osetljivi instrument je u stanju da precizno ocrta tu prastaru putanju preko rasporeda ulica i gradova na današnjoj mapi.
Pri ovakvim apstraktnim poduhvatima, nameće se ogromna odgovornost i strog oprez da se traganje po prošlosti nikako ne pobrka sa neosnovanim pokušajima gledanja u budućnost. Područje budućih događaja strogo leži van dometa ovih tehnika, jednostavno iz razloga što svest i podsvest ljudskog bića ne mogu da očitaju oblike i energije događaja koje se još uvek nisu manifestovale niti odigrale u stvarnosti.
Utvrđivanje starosti istorijskih artefakata
Praktična primena analize kroz vreme izuzetno je korisna u arheološkim sferama. Uspešno je demonstrirana u poznatim muzejima i na izložbama drevnih artefakata i umetničkih dela, gde se sa neverovatno visokim stepenom tačnosti određivala starost izloženih istorijskih eksponata. Prilikom brojnih nezvaničnih testiranja i merenja, ustanovljeno je da se očitane brojke gotovo uvek savršeno poklapaju sa zvanično navedenom starošću u vitrinama. Ukoliko bi i postojala određena odstupanja, ona nikada nisu beležila greške u stotinama ili hiljadama godina, već isključivo u izuzetno malim, zanemarljivim rasponima koji najčešće nisu ni bili precizno detaljisani u službenim istorijskim beleškama samog uzorka.
