Osnovni principi radiestezije: Zračenje i fenomeni polja
Celokupna radiestezijska praksa zasniva se na fenomenu zračenja koje je prisutno svuda u prirodi. Svako živo biće, biljka, kao i naizgled neživa materija poput stena, ruda i minerala, emituje sopstvenu energiju. Čak i misli, emocije i čulni opažaji predstavljaju specifične oblike radijacije.
Sveprisutnost zračenja i naučni pristupi
U prirodi ne postoji apsolutno mirovanje. Unutar svakog atoma, bez obzira na to da li je reč o čvrstom, tečnom ili gasovitom stanju, neprekidno se odvija kretanje elektrona oko jezgra i procesi polarizacije. Zračenja dolaze iz tla i iz atmosfere u raznim oblicima, što ukazuje na to da je čitava planeta prožeta energijom.
Istraživanja ovih pojava sežu duboko u prošlost. Od proučavanja pokreta rašlji od strane Kirhnera (1631. godine), preko analize viska koju je vršio Ševrel pred Francuskom akademijom nauka, pa sve do objašnjenja profesora Hajmea o električnim oscilatornim krugovima. U moderno doba, naglim razvojem nuklearne fizike, javljaju se i pokušaji objašnjenja radiestezijskog zračenja pomoću slobodnih elektrona. Iako do danas ne postoji merni instrument koji bi dao konačan sud o tome koja je teorija u potpunosti tačna, postavke koje je izneo opat Mermet (1866–1937) pokazale su se kao izuzetno prikladne za objašnjavanje fenomena na terenu.
Tokom četrdeset godina proučavanja, Mermet je ustanovio da zračenje predmeta prolazi kroz telo posmatrača (najčešće ulazeći preko desne noge), kreće se do ruku i na taj način pokreće instrumente. Svako ovakvo zračenje stvara polje delovanja koje uobičajena ljudska čula ne mogu da detektuju. Polje se širi u svim pravcima oko posmatranog objekta, a u njemu se uočavaju različiti elementi i manifestacije.
Elementi radiestezijskog polja
Oko svakog predmeta koji se ispituje, stvaraju se specifične pojave koje se mogu klasifikovati u dvanaest osnovnih elemenata:
- Magnetne sile: Manifestuju se kao paralelne linije oko vodotokova. Najčešće se detektuje po sedam linija sa obe strane toka, što daje ukupno petnaest preseka cilindričnih tela. Ukoliko voda izbija vertikalno, oko nje se formira sedam koncentričnih krugova, od kojih su četvrti i sedmi presudni za lociranje podzemnih voda.
- Osnovno (temeljno) zračenje: Svako telo u mirovanju emituje zračenje pod konstantnim uglom u odnosu na sever i pod stalnim nagibom prema horizontali. Dužina ovog zračenja zavisi od mase tela i vrste materijala.
- Mentalno zračenje: Zračenje koje uspostavlja vezu između predmeta i mozga posmatrača. Uvek je prisutno, osim tokom specifičnih atmosferskih smetnji. Smatra se da čovek funkcioniše isključivo kao prijemnik, a ne kao emiter ovog zračenja, na šta ukazuje i poređenje ljudskog oka sa fotografskom kamerom koja samo usvaja svetlost.
- Svetlosno zračenje: Potiče od bilo kog izvora svetlosti (Sunca, električne lampe, sveće). Otkriveno je da se uz svetlosne zrake uvek prepliće i jedno radiestezijsko zračenje, koje se odbija prilikom kontakta sa magnetnom površinom ispitivanog tela.
- Zračenje materije (probno zračenje): Svako telo komunicira zračenjem sa drugim telima od istog materijala. Ukoliko je izgubljen metalni predmet, postavljanje uzoraka od istog metala u okolini stvoriće mrežu preseka. Visak reaguje isključivo na zračenja istorodnih materijala.
- Vertikalni stub: Prisutan je iznad i ispod svakog predmeta, ali isključivo u uslovima stabilnih atmosferskih prilika. Prilikom lošeg vremena, ovaj stub se rasipa u zbunjujuće magnetne odraze.
- Radiestezijski odrazi: Pri nevremenu ili izuzetno jakom sunčevom svetlu, stvaraju se lažne slike koje "plešu" oko predmeta. Iskusni analitičari mogu iz ovih privida izvući korisne podatke, poput dubine ili kapaciteta vode, slično proučavanju odraza u ogledalu.
- Brojevi oscilacija i pravci: Svaki materijal poseduje sopstvenu "šifru" u vidu broja njihanja i krugova koje visak pravi. Na primer, i bakar i voda daju broj sedam, ali ih razdvaja ugao osnovnog zračenja (45° jugozapad za bakar, 30° severozapad za vodu). Svaki praktičar može vremenom ustanoviti sopstvene uglove i brojeve, pod uslovom da ih dosledno primenjuje.
- Spirale: Prilikom analize osnovnog zračenja, visak često počinje da izvodi specifične spiralne pokrete koji podsećaju na kružne stepenice.
- Oblici i figure: Ukoliko se istražuje teren iznad sakrivenog predmeta, instrument će na površini oslikati tačne konture i oblik tela koje je zakopano.
- Promene težine instrumenta: Tokom rada javlja se subjektivni osećaj promene težine viska. Pri traganju za energentima, on može delovati znatno teže, dok u određenim situacijama, poput dijagnostike težih zdravstvenih stanja na određenom delu tela, visak može delovati bestežinski, kao da osoba drži samo prazan konac.
- Feding (Fading): Kao kod prijema radio-talasa gde signal neobjašnjivo slabi i jača, sličan fenomen javlja se i pri upotrebi viska. Ovaj efekat uslovljava da instrument radi besprekorno par minuta, a zatim potpuno prestane sa radom. Zapaženo je da se feding najčešće javlja neposredno pre naglih atmosferskih promena ili snažnih seizmičkih aktivnosti (zemljotresa). Pojave uglavnom traju jedan do dva sata, a ukoliko potraju čitav dan, često koincidiraju sa većim katastrofama uzrokovanim promenama u magnetnom polju Zemlje.
Metode za ublažavanje fedinga
Iako se u trenucima pojave fedinga strogo preporučuje obustava svih važnih istraživačkih radova kako bi se izbegli pogrešni zaključci, u stručnoj literaturi navode se tri metode za njegovo neutralisanje:
- Usmeravanje leve ruke u pravcu Sunca sa podignutim prstom ili šiljatim predmetom.
- Stalno prilagođavanje dužine niti, propuštanjem konca kroz prste sve dok visak ne stabilizuje kretanje.
- Upotreba znatno težeg viska koji se podiže na veću visinu u kojoj efekti fedinga prestaju da deluju.
