Sunčeva zračenja

Prvo što je covek osetio to je da Sunce na zemaljsku površinu šalje toplotne zrake. Kad je izašao na suncevo svetlo, imao je osim osecaja sjaja i osecaj topline koji se gubio kada se sklonio u senku. Opazio je takode da, ako se izlaže dugo suncu, mogu nastati i opekotine na koži. Uocio je takode da na suncem obasjanim površinama bolje rastu biljke, nego na senovitim mestima.

Sunce, kako danas znamo, utice i na atmosferske prilike na Zemlji. Otto Myrbach, meteorolog, otkrio je da Sunce daje ritam vremena na Zemlji. Kod jace pojave suncanih pega skracuje se ritam ovih perioda, i bitno se razlikuje od onog u vreme mirnog Sunca. Danas, u vreme kada svemirske sonde donose sve više podataka o planetama, znamo da Sunce utice isto tako i na sve planete.

Znamo takode da kroz prostor juri mnoštvo protona i neutrona sa Sunca prema Zemlji, a takode elektromagnetski valovi. Otkako lete svemirske sonde i šalju podatke, dobiveno je da i planeti, pobudeni zracenem sa Sunca, šalju na Zemlju tzv. sekundarno zracene, izmedu njih narocito Mars, cijaenergija zracenja iznosi 1000 megavata.

Švedski naucnik Svante Arrhenius je ustanovio 11,5 godišnji ciklus u kojem dolazi do pojacane aktivnosti Sunca. Opazilo se, da u vreme tih ciklusa dolazi do poremecaja zemaljskog magnetskog zracenja i do stvaranja polarnog svetla. Sa ovim ciklusom u uskoj su vezi i promene pritiska zraka na Zemlji, a prema tome i nastanak oluja.

Arrhenius je ustanovio da prilikom suncevih erupcija nastaju vrlo sitne "kapljice", koje bivaju izbacene u prostor prema Zemlji i planetama, a nastaju u suncevoj koroni. Ove su cestice elektricno polarizirane i nalaze se zamrznute u bezvazdušnom prostoru, i prolaze velikom brzinom kroz ovaj vakuum.

Kod dolaska u zemljinu atmosferu ove se zracne molekule razlažu u pozitivne i negativne male jone preko slobodnih negativnih elektrona i nestabilnih malih jona. Nestabilni mali pozitivni i negativni joni prelaze u isto takve "+" i "-" jone, koji su stabilni, sa brzinama V = 1,9 cm/s (za negativne) i V = 1,4 cm/s (za pozitivne jone). Od negativnih malih jona nastaju negativni veliki joni sa brzinama V = 0,001 cm/s za "+" i "-" nabijene velike jone. Ovi su joni onda kondenzacjona jezgra za postanak oblaka.

Od površine Zemlje do njenog omotaca, koji se naziva jonosfera ima oko 50-80 km. U ovom podrucju postoji staticno (istosmerno) elektricno pole. Negativni deo je površina Zemlje. Jacina polja se u fizici meri voltima na metar (V/m), i ona iznosi u normalnim uslovima 100 - 200 V/m. Jacina polja se smanjuje kad se ide u visinu, a podvrgnuta je promenama u toku dana. Jacina polja može rasti i padati, cak i dotle da polje promeni uobicajenu polarizaciju tako da površina zemlje postane pozitivno nabijena. Kasnije na normalne vrednosti vracaju ponovno elektricnu ravnotežu.

Utvrdeno je, da ljudima koriste negativni joni u odnosu 4-5% negativnih i 55% pozitivnih jona. Negativnu jonizaciju imaju molekuli kiseonika (02) i raspršene fine kapljice vode. Pozitivnu jonizaciju imaju molekule ugljen dioksida (CO2) i sitni delici prašine. Grupa od 4-12 molekula plina povezana sa jednim elektricno nabijenim atomom cine jedan zracni jon.

Gustoca malih jona u blizini površine tla iznosi 450 po cm3, a velikih jona 2500 na cm3. Negativni joni deluju pobudujuce, kao na pr. kiseonik, dok su pozitivni joni štetni (ugljicni monoksid). Dr Hansell, Amerikanac, prvi je opazio razliciti uticaj "+" i "-" jona, kada je radio sa jednim generatorom. Opazio je da kada generator proizvodi negativne "-" jone da se on oseca dobro, veselog raspoloženja, a pri pozitivnim "+" jonima postaje tužan, neaktivan.

Arrhenius, suosnivac "Fizikalne hemije" ustanovio je da svetlo poseduje i kineticku energiju. Svetlosni valovi su bili u stanju pomaknuti male štapice. Jaka aktivnost na Suncu uzrokuje velike smetnje u zemljinom magnetskom polju. Obicno je to praceno smetnjama na telefonskim vezama, ili su se javljali zemljotresi i jaki tajfuni, te erupcije vulkana. U vreme erupcija na Suncu utvrden je statisticki velik broj oboljenja kod ljudi i životinja.

U Severnoj Americi je bila posecena "Sequoia gigantea", divovsko drvo, staro oko 3000 godina. Prema godovima na prerezanom mestu, a to su krugovi, koji se javljaju svake godine, i to jedan god godišnje, moglo se opaziti da je debljina ovih godova razlicita. Uoceno je ubrzo, da su godovi bili debeli upravo u doba kad su erupcije na Suncu bile velike.

Ruski naucnik Cevski je proucavao aktivnost Sunca u vezi sa pojavom epidemija boginja u našoj prošlosti i našao da su se pandemije javljale u vreme velikih promena na Suncu. To znaci da postoji neka uzrocna veza izmedu oboljenja i ovih pojava. U poslednje vreme su to velike epidemije gripa. Pa i broj samoubojstava se u to vreme povecava.

Prilikom jednog naucnog skupa u Becu, dr Willibald Undt statisticki je prikazao da postoje elektromagnetski talasi u podrucju od 10 Hz. Nazvao ih je "atmosfericni" i rekao da uticu povoljno na rad celija.

Ako pretpostavimo da oko zemaljske kugle, a iznad atmosfere tj. u granici sa jonosferom postoji druga kugla, onda se u prostoru izmedu ove dve kugle odigrava sve što je u vezi sa vremenom. Bilo gde u ovom prostoru dolazi do stvaranja munja, cak oko 600 munja u svakoj sekundi. Munje svojim sevanem dovode kao neki rezonator , do titranja u ovom praznom prostoru. 

Poglavlje je iz knjige "Radiestezija III" koja je delo radiesteziste Smaila Dubravica.