Razlika između Vitmanove I Kerijeve mreže

Kod Vitmana polovi leže usred polarnog kvadratnog polja sa svojih 8 polarnih zraka, Keri ima kvadratni mrežni sistem (bez polova). Istraživanja sprovedena u praksi dokazala su da Vitmanovi polovi zaista postoje i lako ih je pronaci, dok su u Kerijevoj mreži ukrštanja samo delovi polarnog polja. On je negirao postojanje polova, iako ih je mogao kao rašljar lako pronaci. Ovi polovi i polarna polja prema Wittmannu se nabijaju i prazne pa se radi toga ova ukrštanja mogu smatrati onima, koja podsticu razvoj raka i onima koja ga koce. Kod detaljnijih istraživanja ustanovilo se da i negativno nabijena polja nisu bezazlena. Jaka pražnjenja dovodila su do ucestalih upalnih procesa u celijama, a time i celom organizmu, što se daje utvrditi na kratkom reakcionom razmaku ljudi. Na ovim minus-poljima pokazivali su se upalni procesi, kao što je npr. tuberkuloza, ali se nikada na njima nisu pojavila oboljenja od raka. Središnje linije (3. Šnajderova mreža) Na ovu mrežu je naišao Reinhard Schneider, kada je ispitivao mesta na ukrštanjima tokova podzemnih voda u koje su ucestalo udarali gromovi. Kod zracenja vodenih tokova je otkrio, da su oni polarizovani pozitivno i negativno, i to je nazvao desno polarizovano i levo polarizovano zracenje. U crkvama, na ukrštanjima dva polarizovana zracenja stoje obicno propovedaonice, sa kojih propovednici drže propovedi. Ova ukrštanja, koja dolaze od podzemnih voda deluju na propovednika energetski stimulirajuce, tako da te propoviedi, s obzirom na uverljivost i recitost drže pažnju vernika u crkvi. Statisticki se dobilo da desno polarizovanih tokova ima samo 20%. 

Ova mreža je postavljena u pravcu cetiri glavne strane sveta, znaci kao što je to Hartmanova mreža. Nju je pronašao takode R. Šnajder prilikom istraživanja starih gotickih crkava i kapelica. Širina traka mreže je 26 cm. Postoje zone koje nisu nalik ni jednom do sada opisanom mrežnom sistemu. Nisu dovoljno istražene, ali se zna da ne idu kao druge linije pravilno, nego u mnogim pravcima, bez reda, komplikovano se ukrštaju, ali im se pridaje znacenje kao linijama na kojima uspevaju biljke, a drvece narocito brzo raste.