Polaritet ljudskog tela

Svi zakoni elektricnosti i polariteta zastupljeni su kod ljudi. Covek deluje kao kvadripolaran magnet. Izmedu glave "+" i zadnjice "-" postoji razlika napona i strujanje. Ovaj tok se manifestira u magnetskom polju oko nas, kojeg nazivamo i aurom. Veliki broj istraživaca se bavio, ili se još i danas bavi, proucavanjem polariteta kod osoba. Gornja i donja polovina tela kod muškarca i žene je razlicito polarizirana u pogledu magnetske polarizacije. Gornju "+" polovinu vide osetljivi, senzitivni ljudi da treperi u crvenkasto žutoj boji, dok minus polarni deo vide u plavkastoj boji. Plus-polarna je kod muških osoba desna strana tela, a kod žena leva. Postoje i drugi autori koji tvrde, da su muškarac i žena jednako polarizirani, i da se u polarizaciji razlikuju samo u podrucju spolnih organa. Muškarci su "+", a žene "—".

Radiestezisti su vec pre dugo vremena ustanovili da su svi dvojni organi kod ljudi (ruke, noge, oci, uši, bubrezi itd.) razlicito polarizirani. Radi toga bi trebalo obratiti pažnju na to, da cak lekovi za jedan dvojni deo tela ne bi trebali biti isti kao i za drugi. Bolest nije ništa drugo nego promena prirodnog polariteta. U knjizi Pendellehrbuch (1947) Rudolf Spring je napisao da svi organi ljudskog tela, ukljucujuci i najsitnije celije imaju svoj polaritet i svoju frekvenciju. Svi lekovi, koji se daju prilikom nekog oboljenja, morali bi imati istu frekvenciju, ali razlicit polaritet. Dr Oberbach je cak tvrdio da pojedini organi u svojem polaritetu nisu konstantni, nego da preko dana imaju jedanj, a preko noci drugi polaritet (noge danju "-", nocu "+", glava "+" pa "-", leva strana tela "-", pa "+"). Heinz Schiegel u svojoj knjizi Heilmagnetizmus, Die Übertragung von Lebenskraft (Isceliteljski magnetizam, prenos životne snage) ima svoju teoriju polariteta covecijeg tela. Bez obzira da li je to muškarac ili žena, kod njega leva polovina covecijeg tela je pozitivno polarizirana, a desna negativno.

Prema osovini tela u sredini jacina magnetske polarizacije slabi. Telo je simetricno gradeno, s obzirom na osovinu dužine, koja ide preko sredine cela, nosa te izbija na deo gde se noge spajaju. Postoji i osovina debljine ili transverzalna osovina, koja ide preko uha, vrata, ruke i noge do sredine stopala. Ovde je polaritet spreda pozitivan, a odpozadi negativan, ali slabijeg intenziteta nego što je pre spomenuti. Postoji i treca osovina tzv. longitudinalna, koja je drugacija nego gornje dve. Ovde je glava negativna, a stopala pozitivna. Dakle, covek je trodimenzionalno polariziran. Schiegel se pridržava ove podele na osovine prilikom magnetskog isceljivanja. Polarizacijom covecijeg tela bavi se i Georg Kirchner u svojoj knjizi Pendel und Wünschelrute (Visak i rašlje). Ta polarizacija danas najbolje odgovara shvacanju polariteta u radiesteziji. Odnosi polariteta kod muškarca i žene su suprotni. Svugde, gde je polaritet u muškarca pozitivan, kod žene e negativan, i obratno. Ovakve odnose pokazuje i visak. Ukoliko preko viska dobijemo razlike u uobicajenom polaritetu, onda možemo ustanoviti da su kod muškarca izražene ženske osobine, kako u telesnom smislu tako i u psihi. To isto vredi adekvatno i za žene.

Da bi se ustanovio polaritet potrebno j sa viskom ispitati palac na ruci. U normalnom slucaju na levom palcu kod muškarca dobicemo kruženje viska u smeru kazaljke na satu, a na desnom palcu obrnuto. To isto, ali suprotno dešava se kod žena. Kakve pokrete izvodi visak na muškim, odnosno ženskim ruka ma kad se traži polaritet prema Johannu Karl Bähru. U radiesteziji, gledajuci na polaritet u globalu uzima se da kod muškarca, bez obzira na pojedinacne polaritete pojedinih delova tela prevladava po svojoj snazi pozitivni polaritet, a kod žena negativni. Prema tome, muškarca u radiesteziji smatramo pozitivno, a ženu negativno polariziranom jedinkom. Odstupanja od toga postoje, ali ih smatramo anomalijama. Videt cemo da je razlika u polarizaciji muškaraca i žena od velikog znacaja pri štetnom uticaju tokova podzemnih voda na organizam ljudi, s obzirom da su i ova zracenja razlicito polarizirana.