Sa ovim senzorom mogu da se obuhvate bioelektrična svojstva kože(opisana i kop otpornost i kao propustljivost kože). Pri tom se održava jedan nizak, postojan napon od 0,5 V sa 2 elektrode na glavnom kožnom području .

U zavisnosti od aktivnosti znojnih žlezdi postojeće polne varijacije izmeĐu dva pola mogu biti izmerene u µS (Mikro-Siemens). Srazmerno povećanju izmerene količine znoja prilikom nadraživanja povećava se provodljivost kože. Istovremeno se u skladu sa fizičkim zakonima smanjuje otpornost kože. Stresni nadražaji manifestuju se preko povećanja nivoa kožne provodljivosti. No, i vreme latencije posle reakcije povećanja kožne provodljivosti je interesantan podatak koji registruje EDA senzor.

Provodljivost kože isključivo je funkcija sipatičkog dela autonomnog nervnog sistema i jedan je od najvažnijih indikatora stresne reakcije. Za potrebe ove analize, prilikom svih merenja, a

radi uporeĐivaja informacija, sve elektrode EDA-senzora su bile postavljene na distalne delove pokaznog i domalog prsta desne ruke kod ispitanika.

Merne vrednosti grafički su predstavljne u mernim jedinicama µS (Mikro-Siemens), pri čemu i-osa predstavlja ujedno i vremensku osu zapisnika.

Prilikom ovog procesa svetlosni izvor projektuje infracrveno svetlo na površinu kože i celokupnu svetlost koja se reflektuje prihvata fotoelektrični senzor. Pri svakom otkucaju srce istiskuje krv kroz periferne krvne sudove. Razlika u reflektovanoj svetlosti korespondira sa razlikom u perifernoj količini krvi. Prilikom ovog merenja utvrĐuje se razlika izmeĐu maksimalne i minimalne potrebne količine krvi u okvirima srčanog ritma, takozvana amplituda pulsirajućeg volumena. Koliko se više krvi naĐe na mestu koje se ispituje toliko više svetlosti će se apsorbovati i neće biti registrovana sa fotoelektričnim senzorom. Preračunavanje količine izbačene krvi pri svakom srčanom otkucaju i perifernog otpora omogućava dobijanje srčanih otkucaja(otkucaji po minuti).

Vrednosti prikazane krivuljom protoka potrebne količine krvi predstavljaju cirkulaciju krvi u %. Pri stresu pos uticajem sipatikusa podiže se krvni pritisak i krvni sudovi se skupljaju, što indikuje smanjenje cirkulacije.

Treba naglasiti da prilikom elektrostresa raste broj crvenih krvnih zrnaca što se optički javlja kao signal za smanjivanje protoka potrebne količine krvi. Srčani otkucajii pulsirajuća amplituda podležu uticaju sipatikusa i parasimpatikusa. Ovaj signal naročito je ispoljen kod l testiranih lica sa smanjenom perifernom cirkulacijom.

Svako smanjenje protoka potrebne količine krvi

proizvodi smanjenje snabdevanja organizma hranljivim sastojcima i kiseonikom, a izvesno dovodi i do snabdevanja ćelija otrovnim materijama preko krvnih sudova.

Danas više od 20 miliona ljudi stradaju od bolesti srca i krvnih sudova, i taj broj postepeno se povećava. Tu spadaju areterioskleroza, infark miokarda, kao i perifernna oštećenja krvnih sudova.

Radi svega navedenog, uticaji elektromagnetnih zračenja i geobioloških polja sa čtetnim dejstvom na promene u krvotoka i potrebnoj količini krvi, su od izrazitog značaja i posebno su evidentirani u zapisnicima sa merenja. BVP senzor se kod svih ispitanika postavlja na malom prstu desne ruke.

Sa ovim senzorom mogu da se mere promene temperature kože kod ispitanika za vreve izvođenja eksperimenta. Takođe temperatura kože indirektno pokazuje stepern prokrvljenosti kože. Vrednost se utvrĐuje preko jednog termometra postavljenog na unutrašnju stranu dlana sradnjeg prsta. Merna jedinica je stepen celzijusov (ºC).

Teoretski porast vrednosti temperature kože može da indikuje reakciju opuštanja, relaksacije ispitanika. Porast temperature kože kod jednog ispitanika može da se tumači kao smanjivanje protoka potrebne količine krvi , npr. Preko povezivanja sa energijom elektromagnetnih polja.

Uticaj elektromagnetnih polja na organizam najjasnije se može predstaviti sa mernim vrednostima kožne provodljivosti i temperature kože. Promena temperature kože može da se sagleda u zavisnosti od fiktivne vrednosti protoka potrebne količine krvi. Pri dugotrajnijim merenjima na temperaturu kože mogu da utiču i drugi faktori, kao npr. Klimatski uslovi. U tom pogledu značajno moče da bude istraživanje razvoja postojanosti krive koja predstavlja temperaturu kože.

Na krivi koja predstavlja temperaturu kože vidljivo je dejstvo i geobioloških zona sa štetnim uticajem. Organizam nije u stanju da održava konstantnu temperaturu kože dok je pod uticajem spoljnih sila, npr. podzemnih voda

Provera dejstva QHRS biopiramide izvršena je korišcenjem jednog dugorocnog postupka kontinuiranog delovanja u trajanju od trideset dana. Za izradu zapisnika sa merenja izbrani su sledeci kontrolni:

Kontrolni ciklus 1:	Neutralno merenje(pocetak studije)
Kontrolni ciklus 2:	Po jedna nedelja (kratkorocno dejstvo)
Kontrolni ciklus 3 - 4:	Kontinuirano na po 7 dana

Celokupni  obim  merenja  izvodi  se  u  toku  trajanja    eksperimenta  (mesec  dana)  i sadrži 4 zapisnika po ispitaniku….       

Realizacije bioloških merenja sa „Nexus 10“ mernim instrumentom izvršena je u vremenskim periodima koji su uzimali u obzir privatne potrebe ispitanika, kao npr. radno vreme i slicno. Ispitanici nisu bili informisani za njihovo rasporeÐivanje u glavu i kontrolnu grupu, i kontrolna merenja nisu vršena odvojeno za pojedine grupe.

Ispitanici su informisani da nesmeju da koriste mobilni i fiksni telefon 60-90 minuta pre merenja. Komunikaciona tehnika koja se nalazila u njihovim domovima nije menjana za vreme trajanja istraživanja i ispitanici su je normalno koristili za vreme trajanja ispitivanja. TakoÐe, ispitanicima je skrenuta pažnja na njihovo osnovno pravo, koje im dozvoljava da u bilo koje vreme prekinu svoje ucešce u istraživanju bez bilo kakvog navoÐenja razloga za to.

Realizacija bioloških merenja svaki put se odvijala direktno u polju sa štetnim dejstvom, odn. U domovima ispitanika u istim prostorima za svako zasebno merenje.

Za proces merenja utvrÐen je konstantan vremenski interval u trajanju od 10 minuta za svakog ispitanika. Statisticka evaluacija svakog kontrolnog ciklusa upražnjavana je treceg i desetog minuta prilikom svakoga merenja. Za ovo vreme mogla se ocekivati realna tendencija faktickog nivoa signala vegetativnog nervnog sistema, na osnovu cinjenice momentalnog opterecenja. Nepotrebno produžavanje procesa merenja vodilo bi povecanju izloženosti ispitanika nepotrebnom stresu. Moguce spontane reakcije na pocetku merenja ubrzo bi nestajale.

Specijalne reakcije testiranih lica koja su uticala na proceduru bile su unešene u izveštaj sa merenja u pojedniacnim ispitivanjima. I prirodne reakcije kao kašljanje i kijanje vidljive su u zapisniku kao premeštanje vegetativnog balansa i iste su ignorisane prilikom statistickog vrednovanja merniih vrednosti.

Radi zaštite privatnosti i podataka, licni podaci nisu unešeni u analizu.