Zračenja podzemnih voda, geološki uticaji i metoda kapljica
Zračenja podzemnih voda klasifikuju se kao mikrotalasna zračenja, koja navodno nastaju usled strujanja neutrona pobuđenih iz različitih izvora. Ona ne stižu na površinu u čistom obliku, već menjaju svoj energetski potencijal pod uticajem geoloških procesa u zemljinoj kori.
Geološke promene i modifikacija zračenja
Zemaljska struktura i tektonski poremećaji značajno utiču na karakteristike podzemnih zračenja. U takve procese ubrajamo:
- Tektonski rasedi: Pucanje i pomeranje slojeva stena usled starih tektonskih kretanja.
- Unutrašnje šupljine i boranja: Formiranje praznina ili savijanja unutar slojeva tla.
- Rudna ležišta i naftni bazeni: Integracija zračenja od mineralnih sirovina (gvožđe, olovo, mangan) ili ležišta nafte, što menja frekvencije i energetski potencijal vodenih zračenja koja su takođe desno ili levo cirkularna.
Precizno lociranje mesta za kopanje bunara zahtevalo bi poznavanje svih ovih složenih pojava radi eventualnih korekcija na terenu, što je u praksi izuzetno teško izvesti, pa se time mogu objasniti i eventualne greške pri radiestezijskom lociranju.
Biološki uticaj i metoda snimanja kapljica
Kada je reč o uticaju elektromagnetskih zračenja vodenih tokova na čoveka, raspodela je nažalost nepovoljna: oko 80% podzemnih voda spada u negativne (levo cirkularne), dok je samo 20% pozitivnih (desno cirkularnih). Iako im je hemijski sastav identičan, njihovo delovanje na živi svet drastično se razlikuje, pri čemu su pozitivne vode od davnina poznate kao zdrave i blagotvorne.
Metoda kapljica (Die Tropfenbildmethode)
Za utvrđivanje razlika između pozitivnih i negativnih voda koristi se metoda koju je razvio Theodor Schwenk. Postupak se sastoji u tome da se u čašu pušta 30 kapi vode u ritmu od jedne kapi svakih pet sekundi, nakon čega se fotografiše strukturna slika na površini vode. Na taj način se jasno uviđaju razlike između mineralne vode i vode iz vodovoda, kao i između prirodne izvorske i stajaće vode.
