Lekar i istraživač Dr. med.ernst Hartmann se bavio, pored svog redovnog posla, nekoliko godina i obučavanjem rašljara putem kurseva i seminara. "Rezultati radiestezijskih ispitivanja vrlo mnogo zavise od vremenskim prilikama. Prilikom fena (vetar u Nemačkoj), pojave promena vazdušnog pritiska ili približavanja olujnog vremena mogu ovi podaci biti potpuno pogrešni. Na sposobnost rašljara mogu uticati i medikamenti. Već nakon 2-3 popijene šoljice crne kafe mogu se dobiti drugi rezultati. Na rezultate mogu uticati i duševna raspoloženja, kao što su depresija, strah ili euforija", rekao je Dr. Hartmann. Dr. Hartmann je uveden u radiesteziju tek nakon završetka II. svetskog rata i to preko jednog rašljara. Dalje se sam usavršavao. Kao prvi otkrio je posebnu mrežu, istražio je i opisao. 

Otkrićem ove mreže ukazala mu se uzročna veza između zračenja i oboljenja. Sistematsko istraživane je počeo raditi  1950. godine, kada je opazio, da je u jednoj kući na isti način umrlo troje ljudi od raka. To ga je navelo na pomisao da je vrlo važno izabrati neko mesto gde bi se gradili objekti u kojima ljudi spavaju ili borave duže vremena. Bavio se ovim istraživanjima 30 godina i rezultate ovih istraživanja je dao u svojoj knjizi: Krankheit als Standortsproblem ("Bolest kao problem mesta prebivanja") "Šteta je", rekao je Dr. Hartmann, "da se danas daje veća prednost poslovima nego odabiranju mesta i materijala za izgradnju obekata, da bi se optimalno čuvalo zdravlje ljudi koji tamo obitavaju".  Danas se Hartmannova mreža naziva I. mrežom. To je pravougaona mreža veličine 2,0 x 2,5 m, koju su do sada u stanju otkriti samo radiestezisti. Objašnjenje nastanka ove mreže je fizički još nerazjašnjeno. 

Ne smemo Hartmanovu mrežu posmatrati kao jedinog odgovornog činioca zašto je došlo do oboljenja. Oboljenje može biti da je nastalo od skupa raznih činilaca, kao npr. što su, osim globalne I. i ostalih (II. i III.) mreža rezultat skupnog delovanja podzemnih tokova vode, vremenskih prilika, geoloških rascepa, šupljina u tlu (špilja), različitosti geološkog sastava slojeva, od uticaja iz okoline kao što su dalekovodi, trafostanice, radari, antenski odašiljači i dr. Sve ove činioce bi morala sa biološke strane nauka istražiti i dati rezultate. Na žalost mora se konstatovati da se to u zadnje vreme samo polagano ostvaruje. 

Globalnu Hartmanovu mrežu sačinjavaju trake, široke oko 20 cm, koe stvaraju pravokutnu mrežu koja ide u pravcu sever-jug magnetskih meridijana, te skoro pravougaono na taj pravac trake iste širine u pravcu istok-zapad. Magnetski sever se ne poklapa sa geografskim severom za tzv. deklinacioni ugao, koji iznosi najviše 4-5°. Dimenzije pojedinih polja Hartmannove mreže iznose u pravcu sever-jug 2 m stalno, dok u pravcu istok-zapad širine polja se od 2,5 m na ekvatoru i smanjuje se idući prema polovima. Trake su vertikalne u odnosu na površinu Zemlje, pa ih možemo zamisliti kao neku vrstu vertikalnih nevidljivih zidova širine 20 cm sve do atmosfere, pa se zato i smatra da ova mreža odatle i dolazi. 

Delovanja ove mreže su naizmenično pozitivno i negativno polarizirana. Položaj traka na površinu Zemlje nije uvek stalan. Podložan je izvesnoj promeni kod punog Meseca, promena magnetskog zemaljskog polja, potresa, godišnjih doba i promena vremena. Na koji se način stvara ova mreža do danas nije razjašnjeno. Misli se da je tome uzrok pojava elektromagnetskih talasa, a da se mrežni sistem javlja kao popratna pojava nastale interferencije između Zemlje i jonosfere. Trake Hartmannove mreže sastoje se, prema M.I. Mettleru, iz dva dela: iz primarnih i sekundarnih jonima ispunjenih delova trake. Primarni deo trake širok je 2 - 3 cm i sastoji se od vertikalno polariziranih talasa od 50 cm u pravcu sever-jug i od 62,5 cm u pravcu zapad-istok. Za njih važi zakoni optike i elektriciteta. Promena faza nastupa svakih šest sati (izlazak Sunca, podne, zalazak Sunca i ponoć). Sekundarne trake su 10-20 cm široke trake jona. U vezi su sa svojim nabojem sa primarnim delovima. Kao i primarni delovi trake, tako i sekundarni variraju da bi u isto vreme i jedne i druge došle u tzv. nulti položaj i promenile naboj, a time i energiju. Trajanje nultog položaja je od nekoliko minuta do 30 minuta. Štetnost čvorova i traka Hartmannove mreže je velika samo u slučaju kada se pojavljuju na istim mestima gde i podzemna, terestrička zračenja.  

Dr. Manfred Curry, kojem se pripisuje pronalaženje II. globalnje mreže nazvanje po njemu Kerijeva mreža bio je po zanimanju lekar, nemacko-americkog porekla, a istraživanja uticaja zracenja na zdravlje ljudi vršio je do svoje smrti u svom Institutu za istraživanje u Riederau na Ammersee-u (Bavarska). Danas ovaj institut više ne postoji. Da bi proucio delovanje atmosferskih i spoljnih uticaja na ljude, napravio je tzv. klimatest komoru u koju je stavljao pacijente i ustanovio je, da sadržaj atmosferskog ozona, a narocito promene njegove koncentracije u toj komori, dovode do toga, da se pacijenti, podvrgnuti ovom testu, ne ponašaju svi jednako. Pacijenti koji su osetljivi na dolazak vruce fronte, tzv. "W"-tipovi (warm = vruc) u klima-test komori prilikom smanjenja kolicinje ozona osecaju nelagodnost i reaguju razlicitim tegobama. Kod povecanja koncentracije ozona, ovi W-tipovi se osecaju vrlo ugodno. Kod drugog tipa ljudi, tj. onih koji su osetljivi na dolazak hladne fronte, tzv. "K" tipovi (kalt = hladan), reagovanja su bila upravo potpuno drugacija. Oni se osecaju vrlo loše kod povecanja ozona u klima-test komori. S obzirom na dovod ili odvod ozona, može se i kod jednog i kod drugog tipa ("W" i "K") ustanoviti u kojoj se koncentraciji ozona oni najbolje osecaju pa se može odrediti i pojedina klimatska mesta sa vec poznatom koncentracijom ozona, koja bi mogla korisno delovati na pacijenta, da bi se njegovo zdravstveno stanje popravilo. U medicini su poznata dva tipa astme i to "W" i "K" astma. Pogrešno bi bilo poslati onog pacienta koji ima "W" astmu u mesto gde je sadržaj ozona mala i obratno, poslati pacienta sa "K" astmom u mesto gde je koncentracija ozona u vazduhu velika.

 

Danas je jasno da svako telo ima oko sebe jedno strujno polje, jer se celi organizam ponaša kao jedan generator, koji stvara to polje. Ovo je polje razlicitog intenziteta, ali se ono odmah menja prema tipu ili drugoj osobi koja dode u podruce delovanja ovog polja. Kako naše polje postoji oko našeg tela, tako isto postoje i polja oko svih drugih živih bica i drugih ljudi. Kada ova dva polja dodu u domet jedan drugog, dobijaju se odredena osecanja. Poznato je nama svima, da se dešava da susretnemo nama nepoznate ljude i da su nam odmah odbojni, da ne kažem cak da se u njihovoj blizini osecamo nelagodno, da nam smetaju i ne možemo se normalno koncentrisati. Ako se ovakve osobe približe, mi se povlacimo i nastojimo udaljiti od takvog coveka, jer osecamo kao da nam vlastitu energiju oduzima. S druge stranje postoje ljudi, pa i životinje, koje su nam pri susretu odmah simpaticni, ulivaju nam poverenje, osecamo da nas smiruju, da želimo da smo što bliže njima, da želimo da se upoznamo i sprijateljimo.  Tako reaguju i životinje. Uzmimo pse. Oni odmah osecaju svojim poljem, koji im je pas prijatelj, a koji nije. Prvima prilaze odmah s poverenjem, a od drugih se odmah brzo udaljavaju, ili reaguju munjevito da odmah navaljuju jedni na druge. Dakle možemo reci da postoji jedna kriticna tacka, na kojoj se, cim se razmak izmedu dveju živih bica prekoraci, tj. skrati, ili bolje reci kad delovanje polja jednoga ude u delovanje polja drugog, dolazi do odredenih ugodnih ili neugodnih reakcija u organizmu.

 

Istraživanjima što ih je vršio Dr. Curry sa svojim saradnicima opazio je da polja koja se pružaju oko pojedinih ljudi nisu jednakog dometa. Kod "W" tipova ovo je pole iznosilo od 0 do 40 cm od tiela, kod mešovitih ("G") tipova (gemischt = mešovit) iznosi 40-60 cm, a kod "K" tipova je ovaj razmak iznosio 60 do oko 100 cm. Mogu biti manja kolebanja, zavisno o godišnjem dobu i klimatskoj situaciji mesta prebivanja. Ovaj razmak od tela do granice delovanja polja Keri je nazvao reakcionim razmakom (u daljem tekstu RR) (Reaktionsabstand). Interesantno je spomenuti da ljudi sa velikim reakcionim razmakom osecaju privlacnost prema onima sa malim RR. To znaci da se "W" i "K" tipovi medusobno privlace. Ispitivanjem bracnih parova u klima-test komori dobio se podatak da u 95% slucaeva, ako se RR-ovi supružnika zbroe, dobija se prosek od 120. Znacajno je da u brakovima gde je ovaj zbroj manji od 100 ili veci od 140 uglavnom nema dece, ili ako se deca i rode imaju zdravstvenih poteškoca vec od samog rodenja. Na RR se može utecati lekovima. Oni medikamenti koji dovode do suženja krvnih sudova produžuju ga, a oni koji ih šire skracuju ga. Isto tako sadržaj ozona u vazduhu  menja velicinu RR. Hladnije fronte sa puno ozona produžavaju ga, dok ga niske koncentracije, koje se javljaju u gradskim podrucjima sa mnogo smoga ili prilikom dolaska vetra osetno skracuju. Pomocu merenja RR-a može se ustanoviti i vrsta bolesti od koje neko boluje. Bolesti koje imaju upalni karakter, tj. one koje traju kratko, ili one koje izazivaju grceve daju duži RR. Kod napada angine pektoris ovaj se RR može povecati sve do 150 cm, pa cak i dalje rasti. Prilikom ubadanja zlatnih igala u akupunkturne tacke naglo se povecava RR, a ako se to radi srebrnim iglama, onda se smanjuje. Zato zlatne igle treba upotrebljavati kod "W" tipova, a kod "K" tipova srebrne. Zlatne plombe u zubima "W" tipova deluju pozitivno, dok kod "K" tipova prouzrokuju razne smetnje. Amalgamske plombe su povoljnje samo "K" tipovima. Prema opažanjima Dr. Kerija "W" tipovi imaju sklonost za metale kao što su zlato, bakar, med, a "K" tipovi za platinu, srebro i nikal. Zlatno i srebrno prstenje i narukvice izazivaju osetnu promenu RR-a i kod divljih naroda nisu nošeni kao ukrasni predmeti. Studij Dr. Curry-ja je statisticki dokazao, da - s manjim izuzecima  - uvek od raka oboljevaju "K" tipovi, a ne "W" tipovi. Ljudi koji su bolesni od raka imaju veliki RR. Kod njih nije nikada opažen manji RR od 80 cm, retki su oni koji imaju ispod 100, a u pravilu skoro svi imaju više od 100. Nekad se ovaj RR penjao i do 180 cm. Prosek je 120 cm. Jasno je stoga da ljude koji su oboleli od raka ne treba slati na lecenje tamo gde usled sadržaja ozona dolazi do povecanja RR. Kod bolesnih psihickih stanja, na pr. kod šizofrenicara postoji veliki RR, a kod depresivnih stanja mali. 

 

Dr. Curry je opazio da nekada RR kod neke osobe nije stalan, nego da se menja, ako je ta osoba boravila duže vreme u sedecem ili ležecem položaju na odredenim mestima. Svoju normalnu vrednost postiže tek nakon izvesnog vremena, ako se udalji sa tih mesta. To ga je navodilo na pomisao da u zatvorenim prostorima kao i u prirodi postoje izvesna mesta, koja se ponašaju tako da uticu na promenu RR-a kod ljudi. Ta mesta na neki nacin pune ili prazne organizam. Eksperimenti su pokazali da izvestan broj ljudi kada se krece po terenu dobija iste osecaje kakvi se javljaju kod ljudi sa prekoracenim RR-om kada se približavaju drugim osobama. Ovakva, na terenu opažena mesta dala su naslutiti da postoje neke tacke reakcije i reakcione linije, koje su mogli rašljari otkriti na nacin slican onome kada se traže tokovi podzemnih voda.  Radi istraživanja ovih fenomena na jednom odredenom polju obeležene su sve tacke na kojima se osecala reakcija. Kada je to bilo završeno i kada su tacke reakcije spojene nekom vrpcom ukazala se pravilna mreža u obliku šahovske ploce, koja je imala linije okrenute u smeru severoistok-jugozapad i severozapad - jugoistok. Mreža je bila tako pravilno gradena, da se odmah shvatilo da se ne radi ni o kakvim podzemnim tokovima. Ova mreža je nazvana po njenom pronalazacu Manfredu Curry-ju: Kerijeva mreža. Proucavanjem ove mreže na terenima koji su dosta udaljeni od mesta eksperimenta (Italija, Švajcarska, Austrija, Francuska) opazilo se da su reakcione linije traka pravci, samo je širina reakcionih polja u pojedinim krajevima varirala od 1 do više metara. Dr. Keri je mislio da je mreža stalna i da se ne pomice ni po položaju ni po širini, medutim u novije vreme se misli drugacije.

 

Inž. A. Schuschnigg je nakon jednog starta rakete u SSSR-u pomocu radiestezijskog pribora ustanovio da se položaj mreže nešto promenio.  Intenzitet zracenja mreže je zavistan od vremena i vremenskim prilikama. Granicne vrednosti stranica kvadrata Kerijeve mreže iznose 3,5 do 4 m, a širina traka mreže oko 50 cm. Kerijeva mreža daleko više biološki štetno utice na ljude nego Hartmanova mreža. Mreža se prostire i vertikalno u visinu. Što su trake mreže šire to je mreža štetnija. Ukrštanja traka u mreži su najopasnija. Mi ih nazivamo cvorovima mreže. Duže zadržavanje na ovim cvorovima utice vrlo loše na zdravlje, narocito ako se cvorovi nadu na nekom patogenom zracenju, kao što su tokovi podzemnih voda ili geološki rascepi. U betonskim zgradama uocena je pojava mreže koja je paralelna zidovima, a vrlo je slabog intenziteta. Verovatno se radi samo o odbijanju (refleksiji) od zidova zgrade. Betonske deke u kucama pojacavaju intenzitet globalnih mreža. Cak i UKW stanice mogu izazvati neku slabu dodatnu mrežu. Preko traka globalnih mreža pojacavaju se kosmicka zracenja. Od pola noci do oko 3h ujutro zracenja se trostruko pojacavaju, dok posle podne intenzitet opada. Mreža se proteže preko cele zemaljske kugle.  Sva je sreca da trake globalnih mreža nisu uvek po zdravlje opasne, jer bi u protivnom teško mogli naci bilo kakav ležaj da nije zahvacen od traka globalnih mreža. Sve su globalne mreže trodimenzionalne. To odgovara jednoj vrsti kubicnog odnosno prizmaticnog oblika mreže. Kerijeva mreža je desno i levo polarizovana, odnosno neke trake imaju + (desnu), a neke - (levu) polarizaciju. Pozitivno polarizirani cvorovi mreže produžuju RR, oni proširuju cak sa 50 cm na 200 cm, dok negativni cvorovi skracuju RR. Oni prazne, pa time mogu potpuno ukloniti polove.  Postoje i cvorovi koji su neaktivni, niti pune, niti prazne Verovatno je da se Kerijeva mreža prostire i kroz vodu, i da ribe to koriste za pronalaženje svojih mrestilišta, koja su hiljadama kilometara daleko (na jegulje).  Dr. Keri tvrdi da ova zracenja dolaze odozgo na Zemlju, a nikako da ne dolaze iz zemljinje utrobe.  "W" tipovi sa svojim malim RR ako borave na jednom ukrštanju koje prazni, imaju osecaj slabosti, teške noge, a krv pojuri na površinu kože, nastupa lupanje srca i vrtoglavica. "K" tipovi osecaju se slicno na ukrštanju koje nabija, puni.

 

Da li ljudi na ovim ukrštanjima mogu oboleti od raka? Pitanje je vrlo kompleksno i nauka to apriori odbija. Naime, za svaki dijagnosticki utvrdeni slucaj raka na jednom štetnom Kerijevom cvoru, nauka ce dovesti za dokaz nekoliko ljudi koji su takode na takvim cvorovima spavali, a nisu oboleli od raka.  S obzirom da bi samo ukrštanja koja nabijaju mogla delovati kao izazivaci raka, te su ob oboljenja od raka izloženi najviše "K" tipovi. Trake zracenja i ukrštanja koja su negativna, dakle sva mesta koja nemaju karakter punjenja, nego pražnjenja, nisu opasna za pojavu raka, pa prema tome ni svi ležajevi u kojima spavaju ljudi na takvim delovima mreže, nego cak takvi ležajevi to sprecavaju, odstranjuju upalne procese, pa se jasno nametnula i mogucnost da se kod obolelih od raka, koji su bili pogodeni bujanjem celija njihovim premeštanjem na negativno nabijene delove mreže izazove potpuno suprotan efekat, da dode do transformacija celija u normalne.

 

Otvoreno je i pitanje zašto životinje osecaju ove nabijajuce zone i sklanjaju se sa njih i zašto to covek nije u stanju?  Postavlja se još jedno otvoreno pitanje, a to je: zašto biljke i drvece oboljevaju na mestima gde su pražnjenja u mreži velika, upravo obratno nego ljudi. Odgovor je po svoj prilici taj, da se kod biljaka izmena kiseonika i ugljen dioksida vrši upravo na obratan nacin nego kod ljudi. Ovde bi medicina, ako bi se svojski založila, mogla dobiti mnoge odgovore na izvestan broj pitanja u vezi sa zdravljem ljudi.  S obzirom da se u Kerijevoj mreži javljaju trake i cvorovi u kojima se seku trake razlicitog elektricnog naboja (+ i -) to je svakako normalno da ova mreža stoji u elektricnoj ravnoteži. Maksimalna brzina punjenja je na "+” ukrštanjima, a pražnjenja na "-" ukrštanjima

 

Nije još dovoljno istraženo da li se trake Kerijeve mreže iduci prema ekvatoru ili polovima šire i suzuju.  M. Curry je ispitivao 62 slucaja oboljenja od raka i našao da su svi ti ljudi imali tumor tacno na onom mestu gde je bio nabijen cvor ili blizu jedne ili obadve reakcione linije. Prema tim izvršenim radovima on je uveren, da su upravo ova zracenja bila uzrok oboljenju od raka. Operisanog bolesnika od karcinoma ne sme se ni pod kakvim položiti u krevet u kome je pre operacije ležao. 

 

 

Kada čovek napravi poremećaj u prirodi ona se štiti patogenim zračenjima i njihovom emisijom. Karakteristični primeri su čvorovi nazvani po doktoru medicine Ernestu Hartmanu, nemačkom doktoru iz Eberbaha, koji je značajno obradio i dokazao malignost. Ti čvorovi su mesta gde se seku Zemljine magnetne linije. One u određenom pravilnom rasporedu čine Globalnu mrežu koja emituje magnetnu energiju Zemlje. 

Čovek sa neadekvatnim građevinama, koncentracijom velikog broja električnih i elektronskih aparata i uređaja u stambenom prostoru, može izazvati podudaranje tog čvora sa drugim izvorima patogenih energija i čvor postaje maligan.Dr Hartman je u više od 20.000 eksperimenata dokazao malignost u kombinaciji -Hartmanov čvor + podzemna voda + tehničko zračenje, a njegovo pravilo je priznato na medicinskim simpozijumima. To pravilo otprilike glasi ovako: Mesto na kome je spavao čovek bolestan od karcinoma predstavlja najštetniju geopatološku tačku, na kojoj niko nesme duže da sedi ili da spava. Ako se to mesto ne neutralizuje, nakon nekoliko godina sasigurnošću će ponovo biti razlog kancerogenim stanjima. Stari Kinezi su imali vrlo dobra poznavanja o geopatogenim tačkama telurskih čvorova koji se danas nazivaju Hartmanovi čvorovi, slikovito su ih nazivali “demonovim vratima”, zato što su znali da njihovo devitalizirajuće i patogeno delovanje može da se uporedi sa demonom, koji se zlobno aktivira kako bi pomutio sudbinu ljudima, koji ništa ne primećuju. 

1247. godine Francuski institut za radiesteziju je izdao knjigu dr Perea “Kosmičko-telurska zračenja” – Pereovi zraci, njihova planetarna topografija, njihov odnos prema ljudima, životinjama, biljkama, a osobito prema raku. Ako posmatramo Zemljinu loptu i skicu, mrežu linija koje su zamislili geografi da bi olakšali određivanje mesta položaja, širine i dužine, i ako zamenimo ovu potpuno idealnu rešetku sa vibrirajućim telurskim strujama dobićemo “Pereovu mrežu”. Dr Pere, kao isključivi radiestezista, naspram brojnih eksperimenata na kopnu i moru, mogao je izjaviti da je Zemljina lopta i u smislu sever - jug i u smislu istok - zapad opasnasa kosmičko-telurskim zračenjima. Pojam “Pereova mreža” označava ne samo rešetku na površini Zemlje, već i redovnotrodimenzionalno “pregrađivanje” atmosfere kao da postoje “nevidljivi zidovi” na Zemlji. 

Povodom otkrića “Pereove mreže” A. de Belizal je napisao: “Dedukcije Anrija Mazeje i dr Larvarone, zajedno sa eksperimentima dr Perija omogućili su da se mnogo bliže odredi priroda električnih i magnetnih zraka”. Ti zraci nisu štetni sami po sebi, ali na određenim tačkama gde se ukrštaju popunjuju određeno polje na Zemlji, koje je štetno. Izvanredno je važno da se pozabavimo ovime, budući da je ovaj snop vrlo snažan i u isto vreme vrlo opasan, s obzirom na vibracionu frekvenciju koja se modulacijom nameće ćelijama u organizmu. Kasnije studijama mnogih istraživača, a posebno dr Ernesta Hartmana, jednog od osnivača nove naučne discipline – geobiologije, otkriveno je da Zemljina rešetka sadrži mnogo precizniji crtež od crteža Pereovih zraka, pa je zato nazvana “Hartmanova mreža” – geomagnetna mreža silovih linija koje vertikalno izlaze iz tla. Hartmanova mreža predstavlja napredak u vezi sa kosmičko-telurskim zračenjima.Inženjer i radiestezista R. de Lafore je dao preciznu karakteristiku o Pereovim zracima: Sve u svemu, smrt vibrira – sa frekvencijama i intenzitetima, kao neka patetična simfonija ili neka radio emisija. Zar to nije tragično! Hartmanova mreža se sastoji iz magnetnih meridijana koji se protežu u smeru sever - jug i magnetnih uporednika u smeru istok - zapad. Meridijani su međusobno udaljeni 2,5 m, a uporednici 2 m. Njihova debljina iznosi od 21 do 25 cm. Oblikuju nevidljive zidove koji se izdižu vertikalnoi prolaze kroz sve fizičke prepreke (zemljišta i zgrade), zato jer se sastoje iz energije,a ne iz materije. Telurske linije Hartmanove mreže se međusobno seku i određuju čvorove koji predstavljaju geopatogene tačke i nazivaju se Hartmanovi čvorovi. Patogeni su zato što se po vertikalama ovih geo-tačaka izdiže štetni talas, koji koliko je agresivan, toliko je i uporan. Osetljivi ljudi su počeli voditi računa o tome, osećajući određene promene čiji je uzrok nepoznat. Tako su se postepeno pronalazila sredstva zaštite. Nekad su to bili slama, kuće od blata i drugi prirodni materijali pri čemu se posebna pažnja posvećuje izboru lokacije za gradnju. Zbog izloženosti zračenjima posledice se godinama samo povećavaju. Vodeni tokovi i energetski čvorovi na mestu ležaja ranije ili kasnije dovode do bolesti, organizam slabi, postaje osetljiv na razne bolesti, a može doći i do kancerogenih oboljenja. Takva mesta je moguće utvrditi radiestezijskim merenjima.

Karijeva globalna mreža je nazvana po pronalazaču dr Manfredu Kariju. Mreža je dijagonalna, i njene su dijagonale u smeru sever - jug. Udaljenost između dva susedna pojasa je 3,5 m, a širina pojasa je 0,5 m. Ljudi prespavljuju približno trećinu svog života. Često se uveče budimo, loše spavamo, teško se koncentrišemo, osećamo nemir... ukratko: naše spavanje nije dovoljno kvalitetno. Razloge za to tražimo u vremenu, u ponašanju partnera, umoru od posla.... 

 

Međutim, naučna i alternativna istraživanja aludiraju na opreznost od štetnog delovanja štetnih zračenja po čovekovo zdravlje. Zbog izloženosti zračenjima posledice se godinama samo povećavaju. Vodeni tokovi i energetski čvorovi na mestu ležaja, pre ili kasnije dovode do bolesti, organizam slabi, postaje osetljiv na razne bolesti, a može doći i do malignih oboljenja. Takva mesta se mogu utvrditi i locirati uz pomoć radiestezijskih merenja. Takva mesta se mogu utvrditi i locirati uzpomoć radiestezijskih merenja. B. Plohl u svojoj knjizi “Podzemna zračenja – uzrok bolesti i raka” kaže: „Sve bolesti ljudi, životinjai biljaka imaju svoj primarni uzrok iz raznih zračenja, koja slabe organizam i na taj način ga čine osetljivimna bolesti“.